Vremešna Marija Zlatić, koja je nasledila bogatstvo iz daleke Australije, razdelila novac ljudima koji je čuvaju i komšinici, jer joj je pomogla da nađe nasledstvo pokojnog muža.
"Jeste, sine, ja sam Marija Zlatić, naslednica skoro milion australijskih dolara (oko 633.000 evra), koliko mi je ostalo nakon smrti mog supruga Momčila, koji je preminuo pre pet godina u Australiji", reči su kojima je vremešna bakica Marija (86) iz šume kod Boljevca, počela svoju priču za "Večernje novosti".
Njenu kuću od blata, smeštenu usred šume u planinskim vrletima u okolini Boljevca, ekipa beogradskog dnevnika pronašla je posle gotovo dvočasovnog pešačenja po dubokom snegu. Razgovor se vodio na dovratku trošne kuće, u kojoj nema vode i koja preti da se svakog trenutka sruši.
"Prvo, da znate, ja sam od mog Momčila dobila nešto više od 940.000 australijskih dolara (73 miliona dinara), ali sam taj novac podelila ljudima koji me čuvaju, kao i komšinici, koja mi je mnogo pomogla da nađem nasledstvo mog muža. Ja, od tih para, više nemam ni dinar. Uostalom, meni novac i ne treba. Dovoljno mi je da imam hleb, vodu i drva, da se zimi ogrejem", kaže Marija.
Živi sama, okružena psima, koji su joj najbolji prijatelji. Gleda da za njih ima hranu, a među ljude retko silazi.
"Tamo gde ja uskoro treba da idem, pare mi ne trebaju, zato sam ih i poklonila. Dala sam novac ljudima koji me čuvaju. Dođu oni ovde, do mene. A, znate li vi koliko je to zimi teško. Donesu mi hleb, balone vode, naseku mi drva... Njima te pare, a ja ne znam ni koliko je to, više trebaju. Meni je dosta mojih osam hiljada dinara, koliko dobijam na ime poljoprivredne penzije. Da, deo sam dala i komšinici koja se, nakon Momčilove smrti, četiri godine dopisivala sa ljudima iz Australije i na kraju uspela da izdejstvuje da dobijem to famozno nasledstvo", kroz smešak će baka Marija.
A kako su australijski dolari uopšte dospeli u Srbiju?
"Sećam se, kao da je juče bilo. Bilo je to 1956. godine. Momčilo i ja smo kupili kartu u jednom pravcu za Australiju, a put nas je odveo u gradić Gvildford. Moj muž je radio kao tesar u jednoj fabrici, a ja sam brinula o domaćinstvu" setno će Marija.
Nakon godinu i po dana, Mariji je stigla vest da joj je majka Stana teško bolesna. Nije razmišljala. Sela je u prvi avion i vratila se kući, i u Australiju više nikada nije kročila.
"Očuvala sam i sahranila majku, Momčilo mi je, povremeno, pisao. I, da, slao mi je novac. Želeo je da se, kada dočeka penziju u Australiji, vrati u Srbiju".
Godine su prolazile. Potom i decenije. Ali, Momčilo se nije vraćao. Pričalo se da se u Australiji obogatio i postao gazda nekoliko farmi stoke, ali su svi mislili da to nije istina. Tek, pre pet godina Marija je čula da joj je suprug preminuo.
Marija je to kazala komšinici Mari i zamolila je da, ako može, sazna nešto više o tome. Komšinica je stupila u kontakt sa ljudima iz Australije.
"Godinama je tragala i na kraju su me, početkom septembra prošle godine, obavestili da sam nasledila Momčilovu imovinu. Pare sam dobila pre nekoliko meseci. I odmah sam ih podelila. Meni, vidite i sami, baš ništa ne treba", kaže skromno Marija za "Novosti".
