SAD, zemlja koja svetu nameće trendove, uzdrmane su "nikotinskim groznicom" nakon izbijanja misteriozne bolesti pluća koja se povezuje sa tzv. elektronskim cigaretama. Da li će to klasična cigaretu vrati na pijedestal "omiljenog otrova".
Misteriozna bolest pluća pogodila je gotovo 1.500 ljudi širom SAD. U ovoj svojevrsnoj epidemiji život je izgubilo 33 ljudi, među kojima je bilo i tinejdžera. Nadležni iz federalnog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDCP) užurbano su radili da utvrde uzrok.
"Epidemija" je stala, a javnost je uz pomoć pojedinih zdravstvenih zvaničnika, iako za tako nešto CDCP nije našao dokaze, optužila e-cigarete, elektronske naprave pomoću nalik cigaretama pomoću kojih se uživa u ukusu duvana ali bez dima i drugih neželjenih nusproizvoda pušenja.
Ove vesti samo su ubrzale uvođenje i proširivanje zabrana i ograničenja za upotrebu proizvoda novog trenda u pušenje, pogotovo e-cigareta koje imaju dodate "ukuse".
Prvi je "povukao nogu" Los Anđeles, gde su e-cigarete zabranjene sredinom juna, a onda su u zabrane krenule i feredalne države - prvo Mičigen, pa Njujork... I neki veliki trgovinski lanci, poput Volmarta, izbacili su ih iz ponude.
U takvoj situaciji, potpuno neočekivanoj, moćna i prebogata duvanska industrija se našla na slatkim mukama.
Uživaoci nikotina sada, dodatno zbunjeni porukama o manjoj ili većoj štetnosti "ovih" i "onih" cigareta, moraju da odluče "kome će se privoleti carstvu" - pomodnim a već prokaženim e-cigaretema ili "starom dobrom" pušenju rezanog duvana - uz kašljanje i potencijalni rak grla ili pluća.
Naravno, u teoriji postoji i treća opcija - "ostavljanje" pušenja - ali, kažemo, to je više u domenu teorije, jer novonastala situacija sigurno neće biti prekretnica na putu ka zdravlju za ostrašćenog pušača.
"Ovo sad je savršen hedžing (podela rizika na više investicija radi većeg i stabilnog profita) za duvansku industriju, a zna se da proizvođači cigareta nikada ne paniče i igraju na duge staze. Ako ta nova opcija propadne, ljudi će se nagonski vratiti na staro", kaže Ken Šia, analitičar Blumberga.
On ukazuje na poziciju jednog od najvećih igrača u biznisu, Altrija grupe. Ova grupacija, nastala širenjem biznisa proizvođača cigareta Filipa Morisa ("marlboro") na mnoge oblasti sve do proizvodnje hrane (Kraft foods) a koja sada vredi 15 milijardi dolara, kupila je 35% odsto Juul Labs, jednog od vodećih proizvođača elektronskih cigareta. A već imaju svoju (Filip Morisovu) varijantu e-pušenja IQOS, koju je od sredine oktobra počela da prodaje i u SAD.
Za njih je, kao i za ostale proizvođače koji "sede na dve stolice" samo pitanje da li će im prihod biti manji ili veći, jer sigurno je da će na pušenju u bilo kom obliku - zaraditi.
Stalni, i sve jači, zahtevi da se duvanski dim potpuno protera iz naših život u potpunosti je nesumnjivo opravdan sa aspekta (javnog) zdravlja. Međutim, već kod socijalnog pokazuje svoje manjkavosti (nepušači su socijalno izolovaniji od pušača jer "kafa i cigara", uz kafanu, imaju i socijalnu funkciju), a u ekonomskom pogledu samo mogu da beleže minuse.
Takav je slučaj globalno, ali i u Srbiji. Srpski izvoz cigareta je na nivou od 235 miliona evra, a fabrike vodećih globalnih proivođača izvoze od 30 do 80 odsto proizvodnje.
Ostatak se potroši kod kuće a Filip Moris, Britiš ameriken tobako i Japan tobako (uz domaći Monus) u državnu kasu uplate oko 11 odsto celokupnih prihoda srpskog budžeta, što je oko 1,2 milijarde evra.
Ako odbijemo čak polovinu na (zdravstvene) troškove posledica po javno zdravlje uživanja u nikotinskom dimu (što je teško utvrdiva veličina), ostala bi nam rupa u budžetu za penzije, škole, lekare..., od 600 miliona evra godišnje samo po osnovu poreza i akciza. Kada na to dodamo i hiljade ljudi koji bi ostali bez posla, minus utopijskog "sveta bez duvana" se samo uvećava.
TREBA LI PROTERATI E-CIGARETE?
"Alternativno" pušenje je još u povoju. Iako je statistički rast znantan, 35 odsto za godinu dana, prošle godine je tržište e-cigareta u svetu i dalje vredelo svega 41 milijardu dolara, naspram klasičnih cigareta kojih se popušilo za 714 milijardi, podaci su Euromonitor International. Zanimljivo je i da tržište klasilnih cigareta nastavilo blagi rast, 3 odsto godišnje, uporkos oštrim zabranama pušenja na javnim mestima širom sveta.
Zagovornici e-cigareta tvrde da će ovakve zabrane samo oterati ljude nazad "smrtonosnim cigaretama", ili u nebezbedne vode crnog tržišta aditiva za e-cigarete koje koriste tehnologiju zagrevanja tečnosti.
U istraživanju koje je sproveo regulator tržišta hrane i lekoga u SAD, FDA, od 9.300 anketiranih 74 odsto je reklo da će sami "obogaćivati" svoje e-cigarete, 38 odsto će se vratiti klasičnim cigaretama a 59 odsto će se okrenuti crnom tržšitu.
E-cigareta je uređaj koji izgleda slično pravoj cigareti, a proizvodi paru koja, opet, izgleda poput duvanskog dima.
Kako bi u potpunosti izgledale kao obična cigareta, neke na kraju imaju ugrađenu LED diodu koja se pali svakim povlačenjem dima imitirajući žar cigarete. Mogu da sadrže i arome po želji pušača.
Elektronske cigarete ne podležu zakonima o zabrani pušenja na javnim mestima tako da ih, u principu, možete koristiti i tamo gde je zabranjeno koristiti obične cigarete - u kafićima ili restoranima. Ali nije svuda tako.
U vezi sa sve raširenijom upotrebom e-cigareta Evropska komisija je donela zaključak da se dim iz elektronske cigarete širi prostorijom kao i dim obične cigarete i da smeta nepušačima, doduše u manjoj meri - ali da je to dovoljno da se njena upotreba zabrani u zatvorenim prostorijama.
Iako se e-cigarete "preporučuju", da ne kažemo i reklamiraju, kao način za odvikavanje od pušenja, istraživanja pokazuju da kod najvećeg dela pušača i bivših pušača, njih čak 77 odsto, nisu imale nikakvog uticaja na prestanak pušenja cigareta, odnosno upotrebe nikotina.
