• Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne smije biti više od 25 MB.

Poruka uspješno poslata

Hvala što ste poslali vijest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Farska Ostrva proglasila kraj pandemije: Evo šta su uradili drugačije od svih i uspeli da pobede koronu!

Farska Ostrva proglasila su kraj pandemije koronavirusa 26. februara, jer više od tri nedelje nisu imala novih slučajeva zaraze.

 Izvor: YouTube/Printscreen/Kuba Witek in the North– Adventure Filmmaker

Od jula 2020. godine, grupa ostrva u severnom Atlantiku imala je tri talasa i svaki put je broj slučajeva brzo padao. Odgovor danske autonomne pokrajine na pandemiju bio je vrlo sličan strategiji drugih zemalja: testiranje, praćenje kontakata, zaključavanje, kampanja javnog zdravlja i reorganizacija zdravstvenog sektora.

Premijer Farskih Ostrva Bardur Stig Nilsen objašnjava za "Gardijan" da veruje da je njihov pristup ipak jedinstven.

Za razliku od drugih vlada, vrlo rano su odlučili da će uticati na svoje građane davanjem preporuka, a ne izdavanjem obavezujućih naredbi. To "poverenje rađa poverenje" pokazalo se tačnim u njihovom slučaju. Farska vlada je bila uverena da će zakonsko ograničavanje ponašanja građana rezultirati gorim ishodom nego što je danas.

Možda će vas zanimati

Ali strategija zasnovana na poverenju nije bio jedini razlog zbog kojeg su uspeli da eliminišu kovid. Njihovo upravljanje pandemijom tokom proleća i leta bilo je jedinstveno zbog efikasnosti kapaciteta za ispitivanje. Farska Ostrva su imala najvišu stopu testiranja po stanovniku prošle godine. Svakodnevno su testirali do 2 odsto (ili 1.000 ljudi) od ukupne populacije od 50.000, a u junu su testirali sve putnike koji su dolazili na arhipelag odmah na aerodrom, preporučujući da se testiraju šest dana kasnije.

Proizvodnja uzgajanog lososa najvažnija je industrija na Farskim ostrvima, a u prošlosti su poljoprivrednici imali velikih problema zbog bolesti lososa, koja je izazvala industrijski pad. Veterinarske klinike su tada izgradile infrastrukturu potrebnu za brzo testiranje lososa.

Kada je pandemija započela, veterinari sa Farskih ostrva predložili su da se njihove laboratorije prilagode novoj situaciji kako bi ljudi u njima mogli da se testiraju na covid-19. Postojala je saradnja između privatnih laboratorija i javnog zdravstva, pa su Farska ostrva povećala kapacitete za testiranje, a do avgusta su mogli da testiraju 5% do 7% stanovništva. U kombinaciji sa strategijom praćenja kontakata i izolacije, uspešno su suzbili širenje covid-a.

Većina ljudi na posao putuje sopstvenim prevoznim sredstvom.

"Naša priča o eliminaciji covida priča je o domišljatosti pojedinaca i organizacija koje ranije nisu sarađivale u pandemiji. Naravno, i drugi faktori su igrali ulogu. Geografski položaj zemlje takođe je važan jer je morski i vazdušni put jedini mogući put do Farskih ostrva, što olakšava upravljanje potencijalnom infekcijom iz inostranstva. Takođe, većina ljudi na posao putuje sopstvenim prevoznim sredstvom, pa je malo verovatno da se zaraza proširila u javnom prevozu", rekao je premijer.

Povrh toga, stanovništvo Farskih Ostrva je mnogo manje od ostalih zemalja, a nivo poverenja je visok. Istraživanje koje je prošlog maja sproveo Univerzitet Farskih ostrva pokazuje da većina građana ima veliko poverenje u vladu, premijera, tamošnje medije, sopstvenu opštinu, šefa policije, zdravstvene vlasti i stručnjake i uopšte svoje ljude. rekao je premijer. Poverenje u političke institucije, medije i ono među građanima čini bilo koji oblik upravljanja, uključujući i pandemiju, jednostavnijim.

U manjim zajednicama često postoji više neformalnog nadzora, a stanovnici imaju snažan osećaj samodiscipline. Ali samo testiranje nije dovoljno. Mnoge zemlje sa visokom stopom testiranja obično su one zemlje sa najvidljivijim slučajevima. Testiranje je uspešno samo ako se kombinuje sa merama poput efikasnog nadzora kontakata i izolacije.

Generalno, uspeh strategije u borbi protiv kovida zavisi od geografskog položaja i socijalnih prilika te zemlje. Upitan da li je uspešna strategija protiv covida rezultat sreće ili kompetentnosti, premijer Nilsen je odgovorio: "Pomalo i jednog i drugog".

Možda će vas zanimati

Još iz INFO

Komentari 0

Vaš komentar je proslijeđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspjelo.

Nevalidna CAPTCHA

MONDO REPORTAŽE