Gruzija je u ponedeljak istupila iz bilateralnog sporazuma o saradnji ministarstava odbrane Gruzije i Rusije u oblasti protivvazdušne odbrane.
Ugovor je zaključen 19. aprila 1995. godine, a predstavniku ruske ambasade u Tbilisiju uručena je nota sa obaveštenjem o istupanju iz sporazuma, javili su ruski mediji.
Gruzija od tog sporazuma nije videla nikakvu praktičnu korist, izjavio je zamenik ministra odbrane Gruzije Batu Kutelija, dodajući da Gruzija odavno više ne učestvuje ni u jednoj organizaciji u okviru Zajednice Nezavisnih Država, niti u Savetu ministara odbrane Zajednice.
Odluka Tbilisija usledila je posle najnovijih tvrdnji vlasti Abhazije da je PVO te otcepljene gruzijske republike u nedelju oborila još dve špijunske bespilotne letelice Gruzije, što je u Tbilisiju odbačeno kao provokativna dezinformacija.
Takođe, u ponedeljak je usledilo saopštenje abhaskog Ministarstva odbrane da je uočen jedan bespilotni avion Gruzije, ali da je ministar Merab Kišmarija naredio da se "ne otvara vatra, već da se on prati".
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov ponovio je zabrinutost Rusije zbog aktivnosti Gruzije koje podižu nivo konfrontacije, dodajući da Tbilisi podriva sve dogovore koji se tiču, između ostalog, i onih koji se odnose na rešavanje gruzijsko-abhaskog i gruzijsko-južnoosetijskog konflikta.
Lavrov je rekao da se na osnovu sve više zabrinjavajućih činjenica može zaključiti da su u pitanju pokušaji Gruzije da se nasilno rešavaju konflikti sa otcepljenim autonomijama, što će, kako je rekao, "biti krajnje loše za region".
Rusija, naveo je Lavrov, očekuje od "svih koji imaju još neki uticaj na Gruziju, da ga iskoriste da preduprede takav razvoj događaja".
Stalni predstavnik Rusije pri NATO Dmitrij Rogozin izjavio je da ga ponašanje Gruzije podseća na aktivnosti hitlerovske Nemačke "koja je s početka optužila druge zemlje za napad na nemački suverenitet, a potom uvodila tamo tenkovske divizije".
Rogozin je u intervjuu TV kanalu "Vesti" rekao da Gruzija ima u NATO-u moralno-političke sponzore, koji veruju Gruziji i njene tvrdnje prihvataju kao opravdanje za ubrzanu intergraciju Gruzije u sastav Alijanse.
"Međutim, treba imati u vidu da NATO na taj način krši sopstvene principe - u istoriji Alijanse nije bilo slučaja da se primala država na čijoj teritoriji traju dva rata slabog intenziteta", rekao je ruski diplomata.
Rogozin je upozorio da Rusija neće dopustiti ratna dejstva oko njenih granica, jer "odlično shvata da ako ne bude aktivno razdvajala strane, rat će biti neposredno uz njene granice - pritom tamo gde je, na Severnom Kavkazu, već bilo oružanih sukoba".
Predsednik ruskog Instituta za strateške procene Aleksandar Konovalov izjavio je da je razlog istupanja Gruzije iz sporazuma o PVO "u nepromišljenim odlukama o nezavisnosti Kosova i pokušaju predsednika (Gruzije) Mihaila Sakašvilija da brzo stupi u NATO i tako osigura celovitost gruzijske teritorije, primoravaši Abhaze i Osetine da uđu u sastav Gruzije".
U okviru ZND formiran je Objedinjeni sistem PVO Zajednice 1995. gdoine i sporazum su potpisale Jermenija, Belorusija, Gruzija, Kazahstan, Kirgizija, Rusija, Tadžikistan, Turkmenistan, Uzbekistan i Ukrajina.
Te zemlje, izuzev Turkmenistana, izdvojle su resurse radi zajedničkih vežbi koje su održavane svake godine, a Gruzija je i do sada u Sporazumu ostajala samo nominalno i nijednom nije učestvovala sa ruskim snagama PVO u obukama niti u okviru Objedinjenog sistema.
Prema oceni ruskih eksperata, istupanje iz Sporazuma štetu sistemu ne može da nanese, već jedino samoj Gruziji.
(Tanjug/www.mtsmondo.com)