Prema najnovijim podacima Eurostata, najviše su se prodavali fungicidi i baktericidi (39 odsto ukupne količine), zatim herbicidi, sredstava protiv mahovina (36 odsto), kao i insekticidi i akaricidi (17 odsto).
U Evropskoj uniji u 2023. godini prodato je oko 292.000 tona pesticida, što predstavlja najniži nivo od početka prikupljanja podataka 2011. godine. U odnosu na 2022., to je pad od devet odsto dok je u poređenju s 2021. zabilježen pad od 18 odsto, objavio je Eurostat.
Prema najnovijim podacima, najviše su se prodavali fungicidi i baktericidi (39 odsto ukupne količine), zatim herbicidi, sredstva za uništavanje nadzemnih dijelova biljaka i sredstva protiv mahovina (36 odsto), kao i insekticidi i akaricidi (17 odsto).
Francuska sa 23 odsto, Španija 18 odsto, Njemačka i Italija po 14 odsto bile su zemlje s najvećim udjelom u ukupnoj prodaji pesticida u EU. Ove četiri države ujedno su i najveći poljoprivredni proizvođači u Uniji.
Velike razlike među državama članicama
U periodu od 2011. do 2023. zabilježene su značajne razlike u kretanju prodaje pesticida među državama članicama. Od 21 zemlje za koje su dostupni podaci, 16 zemalja bilježilo je pad u prodaji, dok je u pet zemalja prodaja porasla.
Najveći pad zabilježen je u Portugalu i Italiji (obje -44 odsto), zatim Irskoj i Sloveniji (obe -38 odsto). S druge strane, najizraženiji porast prodaje pesticida dogodio se u Letoniji (+55 odsto), Austriji (+52 odsto) i Litvaniji (+11 odsto).
Ovi podaci upućuju na jasan trend smanjenja korišćenja hemijskih sredstava u poljoprivredi u većem delu EU, ali ističu i potrebu za dodatnim analizama u zemljama koje bilježe porast.
(EUpravo zato/Eurostat)
