U novom planu za spas evra, koji su danas predstavili zvaničnici EU, nalazi se naddržavna komisija za budžet EU ali i članica
Sa novim planom Brisel bi imao mnogo veća ovlašćenja nad nacionalnim budžetskim politikama.
Najviši evropski zvaničnici pozvali su države evrozone da međunarodnim vlastima daju ovlašćenje da zahtijevaju promjene u svojim nacionalnim budžetima, u okviru šireg plana za očuvanje evra i jačanje unije.
Plan, koji je danas objavljen na vebsajtu Evropskog savjeta, sastavili su predsjednici Savjeta Herman van Rompej, Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, Evrogrupe Žan-Klod Junker i Evropske centralne banke Mario Dragi.
"Veće udruživanje u donošenju odluka o budžetu i efikasni mehanizmi za sprečavanje i ispravljane neodrživih fiskalnih politika u svakoj državi članici od suštinske je važnosti", navodi se u izvještaju koji će biti razmatran na samitu EU u četvrtak i petak.
Time bi, dodaje se u izvještaju, gornje granice za godišnji budžetski bilans i državni dug pojedinačnih članica mogle da bude zajednički dogovarane.
Ako zemlja ne bi poštovala budžetska pravila, mogle bi da se zahtijevaju promjene na nivou evrozone.
Planom je predviđeno i stvaranje bankarske unije sa jednim centrom vlasti koji bi obezbjeđivao bankarske depozite i imao ovlašćenja da zatvori ili direktno dokapitalizuje banke, uz pomoć evropskog fonda za zajmove.
Otvaranje kancelarije za evropske finansije koja bi kontrolisala centralni budžet i nadgledala nacionalne budžete takođe je dio plana.
Barozo je na konferenciji za novinare rekao da nepreduzimanje nikakvih mjera nije opcija i da je "veliki skok naprijed sada neophodan". On je istakao da plan predstavlja "odlučujući momenat za evropsku integraciju", prenio je Bi-Bi-Si (BBC).
Vodeći princip je, prema njegovim riječima, da "veća solidarnost i veća odgovornost moraju da idu zajedno".
Van Rompej je ponudio da napravi "posebnu i vremenski ograničen plan za postizanje prave ekonomske i monetarne unije". On je izrazio očekivanje da će na samitu EU biti postignuta saglasnost o načinu za ostvarenje napretka.
Predlog izgleda ima za cilj da ohrabri Njemačku da prihvati veću fiskalnu integraciju, kao što su zajedničke evroobveznice, koje smanjuju rizik da pojedinačne zemlje traže zajam, navodi AP.
Mnoge vlade izvan evrozone pozivale su na izdavanje evroobveznica, koje bi omogućile zemljama koje nisu u situaciji da pozajme novac po komercijalnim uslovima da to učine po niskim kamatnim stopama.
Njemačka se, međutim, protivi toj ideji, jer bi države mogle da dobiju jeftinije zajmove, a ona bi mogla da bude izložena većim troškovima, osim u slučaju veće fiskalne unije i evropske kontrole nacionalnih budžeta.
(Beta)
