U novom sazivu Evropskog parlamenta biće otprilike jedna trećina žena – procentualno najviše iz Luksemburga i Estonije a najedna sa Kipra i Malte.
Prema podacima objavljenim na sajtu EU, među poslanicima EP do 2019.
biće 69 odsto muškaraca i 31 odsto žena. U poređenju sa prethodnim
sazivom, procenat žena povećan je za jedan odsto.
Najviše žena ima među poslanicima iz Luksemburga i Estonije – 50 odsto, a samo među izabranim predstavniima Kipra i Malte nema ni jedne žene.
Zastupljenost žena manja je od proseka na nivou EU i među poslanicima iz Poljske (15 odsto), Češke (21 odsto), Italije (21 odsto), Velike Britanije (26 odsto), Austrije (28 odsto) i Rumunije (29 odsto).
Kada je reč o odzivu birača na ovogodišnjim izborima prekinut je trend stalnog pada koji se beleži od prvih izbora 1979, kada je na izborima za EP učestvovalo 61,99 odsto birača.
Ove godine izlaznost je bila 43,09 odsto, što je za 0,9 odsto više nego 2009.
Najmanji odziv bio je u Slovačkoj (13 odsto), kojoj su ovo treći izbori za EP i još nijednom na njih nije izašlo više od 20 odsto birača.
Po slabom odzivu Slovake slede susedi Česi, sa odzivom od 19,5 odsto, Slovenci s 21 odsto, Poljaci sa 22,7 odsto i Hrvatska, gde je na izbore izašlo 25,06 odsto birača.
Najveći odziv tradicionalno je bio u zemljama u kojima je glasanje obavezno, Luksemburgu i Belgiji, 90 odsto. Sledi Malta sa 74,8 odsto, a izlaznost veća od 50 odsto bila je i u Italiji (60), Grčkoj (58,2), Danskoj (56,4), Irskoj (51,6).
