Američko-britanski naučnik Džon O'Kif i Norvežani Mej Brit Moser i Edvard Moser ovogodišnji su dobitnici Nobelove nagrade za medicinu ili fiziologiju za otkriće ćelija sistema koje čine sistem prostorne orijentacije u mozgu.
"Ovo otkriće je rešilo problem koji je okupirao filozofe i naucnike vekovima", navodi se u saopštenju Nobelove skupštine sa švedskog Karolinska instituta. "Kako mozak stvara mapu prostora koji nas okružuje i kako se mi krećemo kroz kompleksno okruženje".
Nagrada za medicinu otvara "sezonu" dodele Nobelovih nagrada.
Nagrade za dostignuća u nauci, književnosti i za mir prvi put su dodeljene 1901. u skladu sa željama tvorca dinamita i biznismena Alfreda Nobela.
Nobelova nagrada iznosi osam miliona švedskih kruna (1,1 milion dolara).
O'Kif je 1971. otkrio prve komponentne sistema prostorne orijentacije u mozgu. Tada je identifikovao nervne ćelije u hipokampusu koje se aktiviraju kada je neko na određenom mestu u nekoj prostoriji. Kako se osoba kreće, aktiviraju se druge ćelije.
Bračni par Moser otkrio je, 30 godina kasnije, ključnu komponentu u sistemu prostorne orijentacije mozga - još jednu vrstu nervnih ćelija, takozvanu "nervnu rešetku", koje omogućavaju precizno kretanje u prostoru.
To otkriće sistema kretanja u mozgu omogućilo je da naučnici bolje shvate mehanizam kretanja ljudi i kako njegov gubitak u određenim bolestima utiče na kognitivne funkcije čoveka, navodi se u saopštenju Instituta.
Primera radi, kasnije je otkriveno da pacijenti sa Alchajmerom imaju oštećenje na hipokampusu zbog čega gube smisao za prostornu orijentaciju.
