Berlinske vlasti večeras počinju obeležavanje 25 godina od pada Berlinskog zida 9. novembra 1989. godine, događaja koji je doveo do ujedinjenja dve Nemačke 11 meseci kasnije.
Tokom tri noći i dva dana, od 7. do 9. novembra, kada je srušen zid, ta svetleća linija balona će označiti tačnu lokaciju zida, kako bi prolaznici shvatili šta znači razdvajanje, naveli su organizatori manifestacije.
Na svakih 150 metara biće postavljeni plakati na kojima će biti označene neke istorijske činjenice o Berlinskom zidu.
Kod Brandenburške kapije i na drugim mestima organizovaće se posebni obilasci ruševina zida.
Berlinski zid, simbol hladnog rata i deo "gvozdene zavese", izgradila je 1961. godine komunistička Nemačka Demokratska Republika (DDR) smatrajući ga "antifašističkom zaštitom", a na zapadu je to bio "zid srama".
Zid je 28 godina kasnije srušen pod pritiskom stotine hiljada demonstranata. Skoro godinu dana kasnije, 3. oktobra 1990. godine zvanično je proglašeno ujedinjenje Nemačke.
Nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je i sama živela u Istočnoj Nemačkoj, izjavila je da je imala "neopisiv osećaj" na dan rušenja Berlinskog zida.
"Takav osećaj se ne zaboravlja", rekla je ona i dodala da i danas to isto oseća kada prolazi kroz Brandenburšku kapiju, simbol podele a sada ujedinjenja grada.
Angela Merkel će otvoriti stalnu postavku izložbe u Memorijalu posvećenom Berlinskom zidu u centru grada i prisustvovati koncertu u sali Berlinskog ansambla, koji je nekada bio pozorište BertoldaBrehta.
Branderbuška kapija biće u nedelju glavno mesto slavlja nazvanog "Hrabrost slobode". Slavlje počinje ispred kapije koncertom pod dirigentskom palicom izraelsko-argentinskog umetnika Danijela Barenboima.
Na istoj bini će potom nastupati rok, pop i rep umetnici sve do 18.00 kada će minutom ćutanja biti odata pošta žrtvama zida, ljudima koji su poginuli u pokušaju da ga pređu.
Ne zna se tačan broj ljudi koji je poginuo. Vlasti navode da ih bilooko 400, dok udruženje žrtava smatra da je taj broj veći.
Među poznatim umetnicima, očekuje se britanski pevač Piter Gebrijel koji će izvesti pesmu "Heroes" koju je 1977. godine snimio Dejvid Bouvi u jednom studiju na zapadnoj strani Berlinskog zida.
Slavlju će prisustovati predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc, nobelovci Mihal Gorbačov i Leh Valensa, kao i bivši mađarski premijer (1988-1990) Mikloš Nemet.
Pogledajte foto-galeriju!