Građanima Venecuele je sve teže da prežive posle odluke predsednika Nikolasa Madura o uvođenju drastičnih rezova u državnom budžetu zbog pada cene nafte na svetskom tržištu.
Analitačar Nelson Kasteljano-Ernandes smatra da je samo pitanje vremena kada će doći do raspada zemlje, jer se politika venecuelaskog režima svodila na korišćenje sredstava zarađenih na naftnim resursima kako bi se subvencionasala obećanja iz socijalističke revolucije.
To je bilo virtuelno rešenje, režim nije tražio ni politička, ni ekonomska rešenja, već je samo kupovao vreme kako bi došao na vlast, preuzeo kontrolu nad državnim institucijama i, kako kaže, izvezao svoju revoluciju.
Ernandes smatra da je lažna tvrdnja da je Venecuela u stanju da podnese pad cena nafte.
Narod će patiti zbog uvedenih mera štednje, jer je planiran rast poreza, kao i cena benzina a pred prodavnicama su sve uočljiviji redovi građana koji se još nisu oporavili od represalija koje su vlasti upotreblile pre šest meseci kako bi ugušile ulične proteste nezadovoljnog stanovništva.
Venecuelanski režim je dolarski zavisnik, jer su zemlji, u kojoj se ništa ne proizvodi, potrebne devize kako bi se uvozila gotovo sva roba široke potrošnje, dodaje venecuelanski analitičar.
Vlast je, umesto što je obmanjivala narod merama za upostavljenje sistema pravične preraspodele bagostava, koji zapravo nikad nije ni uveden, trebalo da ekonomju i nacionalnu proizvodnju učini raznovrsnijom, smatra Ernandes.
Široka potrašnja u Venecueli u potpunosti zavisi od uvoza koji, pak, ne može da se realizije bez deviza.
Venecuelanski model "petrol-socijalizma", koji je po mišljenju Ernadesa "pre vojni, nego socijalistički režim", doveden je u pitanje, jer je pojeo samog sebe i više nema od čega da se finansira.