Rusija je danas zvanično pokrenula svoju plutajuću stanicu na Arktiku, Severni pol-2015.
Došlo je vreme da Rusija dođe na Arktik i osvoji ga, "bar deo koji je naše područje odgovornosti", rekao je Rogozin.
Dolazak Rogozina na norveški arhipelag Svalbard, dan ranije, u sklopu pokretanja ruske ekspedicije na Severnom polu, izazvao je reagovanje norveškog ministarstva spoljnih poslova, koje je zatražilo od ruske ambasade u Oslu da pruži objašnjenje njegove posete.
Rogozinovo ime se nalazi na listi Evropske unije, ruskih političara i zvaničnika kojima je zabranjeno da uđu u EU od marta 2014, a ova zabrana deo je sankcija koje je EU uvela Moskvi zbog konflikta na istoku Ukrajine.
Iako Norveška nije članica EU, ta nordijska država se priključivala svim rundama sankcija protiv Rusije i zabrane ulaska ruskih zvaničnika takođe važe na njenoj teritoriji, naveo je TAS S.
Na nezadovoljstvo norveškog Ministarstva inostranih poslova reagovao je Rogozin, prenela je RIA Novosti.
"Prošao voz", napisao je Rogozin na svom nalogu na "Tviteru".
Rogozin je danas na pokretanju stanice rekao da je početkom godine, ruski predsednik Vladimir Putin doneo odluku da se oformi komisija za razvoj Arktika.
"Ova činjenica pokazuje da rukovodstvo zemlje, predsednik i vlada poklanjaju posebnu pažnju razvoju regiona i jačanju pozicije naše države u toj oblasti", rekao je zamenik ruskog premijera.
Rogozin je dodao da je važno da zna šta je neophodno kako bi se proširili resursi polarnih stanica, čime bi Rusija zaista mogla da zauzme čvrsto uporište u regionu Arktika.
"Nekome to može da se svidi ili ne, ali to je njihov problem. Najvažnija stvar za nas je da nama to odgovara i da je korisno za našu državu", naveo je Rogozin.
Plutajuća stanica Severni pol-2015 funkcionisaće nekoliko meseci, navode naučnici.
Otvaranje stanice označava obnovu ruskog programa plutajućih stanica koji je suspendovan u leto 2013, pošto je stanica Severni pol-40 morala da bude evakuisana.
Arhipelag Svalbard, ili Špicbergen, nalazi se u Severnom ledenom okeanu između 76. i 80. paralele, a njegov međunarodnopravni status određen je Svalbardskim sporazumom iz 1920. godine.
Ovim sporazumom utvrđen suverenitet Norveške na toj teritoriji, koja je ranije smatrana ničijom, a države-potpisnice, među kojima je i Rusija, dobile su pravo da ravnopravno učestvuju u eksploataciji prirodnih resursa i teritorijalnih voda.
Parlament Norveške je rezolucijom iz 1947. godine priznao je da je bivši SSSR država koja ima naročite ekonomske interese na arhipelagu Svalbard, a Rusija je ta prava nasledila posle raspada Sovjetskog saveza 1991. godine.
