Usvajanjem novih mera štednje, Grčka je izbegla nekontrolisani bankrot i potencijalni izlazak iz Evrozone, ali rizik ostaje s obzirom na značajan skepticizam unutar države vezano za uslove paketa pomoći.
Ministri finansija Evrozone su danas odobrili početak formalnih pregovora sa prezaduženom Grčkom o trećem paketu pomoći toj zemlji, nakon što je parlament u Atini jutros usvojio zakon o hitnim merama za vođenje pregovora i zaključivanje sporazuma sa Evropskim stabilizacionim mehanizmom (ESM).
"Evrogrupa pozdravlja usvajanje mera, donetih na samitu evrozone 12. jula, u grčkom parlamentu", navodi se u saopštenju ministara nakon telefonske konferencije, a prenosi agencija Frans pres.
Ministri finansija evrozone dogovorili su okvirno da Grčkoj dodele kredit za premošćavanje u visini od sedam milijardi evra, javila je danas njujorška agencija "Blumberg", pozivajući se na izjavu neimenovanog evropskog zvaničnika upoznatog sa situacijom.
Ekonomski stručnjaci i neki evropski političari smatraju da će Grčka, ipak, morati da napusti Evrozonu, bez obzira na najnoviji sporazum sa Evrogrupom.
Američka bonitetna agencija Mudis je upozorila da je usvajanje novih ekonomskih mera od strane grčkog parlamenta je otvorilo put ministrima finansija Evrozone za početak pregovora o trećem paketu pomoći za Grčku u vrednosti od preko 85 milijardi evra za naredne tri godine, ali da "sudeći po poslednjim događajima i dubokim ekonomskim reformama i socijalnoj podeljenosti u društvu, postoji visoka neizvesnost povodom kapaciteta grčkih vlasti za dostizanje dogovorenih ciljeva i poštovanja uslova kreditora".
Među merama o kojima su se grčki poslanici izjašnjavali su: podizanje poreza na dodatu vrednost (PDV), nezavisnost statističke službe, reforma penzionog sistema, jačanje finansijskog sektora, smanjenje nenaplativih zajmova i eliminisanje političkog uticaja na bankarski sektor, liberalizacija privrede, privatizacija elektrodistibucione mreže, reforma tržišta rada.
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble i dalje poručuje da oproštaj duga nije moguć sve dok je Grčka član Evrozone.
On je za Nemački radio naveo da "nije jasno kako bi se grčka privreda i banke mogli finansijski oporaviti ukoliko zemlja ostane u Evrozoni" te da je "privremeni izlazak" izvrozone bolja opcija za Grčku.
Jedan broj ekonomista veruje da je moguć i nasilan povratak drahme. Grčke banke su pre referenduma ostale sa malim zalihama gotovine.
Navodno se radilo o pet stotina miliona evra, koji nisu dovoljne da bi zemlja funkcionisala.
Za rekapitalizaciju bankarskoga sistema Grcima će trebati mnogo novca, a neće moći da dobiju pedeset milijardi evra, koliko im sada treba.
Osim daljih rezova penzija i reforme tržišta rada, Grčka mora da privatnom sektoru proda deo državne imovine da bi rekapitalizovala bankarski sektor.
Još se ne zna na koji način Grčka namerava da vrati dug. Da bi to učinila mora se dodatno zaduživati, a to je krug bez izlaza - prenose ekonomski portali.
MMF ZA "ŠIŠANJE" DUGOVA
Ekonomisti širom sveta sumnjaju da će Grčka uspeti da ispuni uslove tog sporazum, zbog toga se mnogi zalažu za otpis dobrog dela duga. Među njima su i direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristin Lagard, koja je izrazila nadu da će Evrozona pristati na otpis dela grčkog duga, nakon pozitivnih signala iz Brisela na temu restrukturisanja duga.
"Potrebno je pronaći način za olakšanje dužničkog tereta Grčke, da bi se toj zemlji omogućilo da se vrati na održiv put", rekla je Lagard u intervjuu za Si-En-En.
Direktorka MMF-a ukazala je na nekoliko načina za ublažavanje grčkog dužničkog tereta: produženje rokova otplate zajmova, sniženje kamatnih stopa na zajmove ili otpis dela ukupnog duga, takozvano "šišanje" duga, koje vlade zemalja evrozone ne prihvataju.
MMF je juče saopštio da će EU morati Grčkoj da omogući grejs period od 30 godina za servisiranje svih evropskih dugovanja, uključujući nove zajmove, kao i drastično produženje rokova otplate obveznica, ili će u suprotnom morati da godišnje prebacuje sredstva u grčki budžet ili da prihvati veliki otpis po osnovu zajmova Atini.
ECB: ZA GRČKE BANKE PO 900 MILIONA EVRA
Grčkim bankama će biti dozvoljeno da povuku veća sredstva iz Hitnog fonda za očuvanje likvidnosti (ELA), koja povećana na 900 miliona evra nedeljno, prema današnjoj odluci Evropske centralne banke.
"Stvari su se sada promenile. Primili smo brojne vesti o odobravanju kredita za premošćavanje Atini, što je sada obnovilo uslove za povećanje programa ELA", izjavio je predsednik ECB-a Mario Dragi, a prenosi Rojters.
Dragi je ocenio, kako izveštava britanski Gardijan, da je Grčkoj potreban otpis duga.
Predsednik ECB-a je rekao i da će se program ECB-a o otkupu obveznica zemalja članica u mesečnom iznosu od 60 milijardi evra nastaviti do septembra 2016. godine ili dok inflacija ne poraste na zacrtani cilj.
"Program otkupa aktiva nastavlja da teče glatko. Međutim, ukoliko bilo koji faktor izazove neopravdano pooštravanje monetarne politike ili ako se perspektive stabilnosti cena značajnije promene, ECB će odgovoriti na takvu situaciju, koristeći sve raspoložive instrumente u okviru svojih ovlašćenja", izjavio je Dragi.
