Više od 30 predstavnika vlada zemalja zapadnog Balkana, EU, Nemačke i Austrije razgovaraće 27. avgusta u Beču o budućnosti regiona, a taj samit će biti, kako ocenjuje APA, u znaku problema talasa azilanata u i izvan granica Evrope.
Svoj dolazak najavili su premijeri, ministri spoljnih poslova i privrede zemalja zapadnog Balkana, šefica evropske diplomatije Federika Mogerini, potpredsednik Evropske komisije i komesar za energetiku Maroš Sefčovic, kao i evropski komesar za proširenje i susedsku politiku Johanes Han.
Austrija, domaćin ovogodišnjeg skupa, koji se održava u okviru Berlinskog procesa koji je prošle godine inicirala nemačka kancelarka Angela Merkel u cilju podsticanja evropske integracije zapadnog Balkana, će biti zastupljena kancelarom Vernerom Fajmanom, šefom diplomatije Sebastijanom Kurcom i ministrom privrede Rajnholdom Miterlenerom.
U žiži pažnje konferencije, kako procenjuje APA, biće Srbija, koja je proteklih meseci postala glavna tranzitna zemlja za azilante koji preko Grčke pokušavaju da uđu u EU.
Takođe, Srbija će biti jedna od tema jer njeni državljani u Nemačkoj predstavljaju četvrtu najveću grupu podnosilaca molbi za dobijanje azila u Nemačkoj, a tome želi da stane na put nemačka kancelarka Angela Merkel, o čemu će govoriti u Beču, najavljuje austrijska agencija.
"Aktuelna tema talasa izbeglica, posebno kada je reč o balkanskoj ruti, imaće sigurno važnu ulogu", najavljuje ministar Kurc.
Dalja tema biće "postepeno rešenje međudržavnih konflikata", kao i još jednom podvlačenje evropske perspektive regiona, dodao je Kurc.
Austrija tradicionalno važi za najsnažnijeg podržavaoca pristupanja država zapadnog Balkana EU, a do sada je taj korak uspeo samo Sloveniji i Hrvatskoj.
Prema APA, razgovori sa Crnom Gorom trajaće još više godina, a Srbija se nalazi na sporednom koloseku od početka pristupnih pregovora čekajući na otvaranje poglavlja.
APA podseća da je nepisano pravilo EU da Beograd za otvaranje poglavlja mora najpre normalizovati odnose sa Kosovom.
Zvaničan status kandidata imaju Albanija i Makedonija, a poslednja prolazi kroz najtežu krizu vlasti od makedonsko albanskog konflikta iz 2001. godine, te se čini da je Skopje od pristupanja EU udaljenije nego ikada ranije.
Svoj spor oko granice zvanično, dan uoči konferencije, žele da okončaju Crna Gora i Bosna i Hercegovina.
Dve zemlje će, u prisustvu predsednika Austrije Hajnca Fišera, u sedištu šefa austrijske države potpisati sporazum o rešenju graničnog pitanja.
Takođe, dan uoči Samita biće održan forum o civilnom društvu na zapadnom Balkanu, kojem će prisustvovati Kurc, Han i srpski premijer Aleksandar Vučić kao i njegove albanske i bosanske kolege Edi Rama i Denis Zvizdić.