Poreske vlasti kantona Cug ukinule su povlastice za rano plaćanje poreza i zamolili građane da što je više moguće odlože plaćanje svojih poreskih obaveza. Nemci nemaju problema, prevršilo im 12 milijardi evra.
Čudne muke imaju budžetske vlasti u nekim delovima Evrope. U Švajcarskoj vlastima sad ne odgovara da im građani na vreme plaćaju poreze, dok u Nemačkoj budžet u debelom plus.
U Švajcarskoj su kamatne stope u bankama negativne, što znači da onaj koji položi novac u banku mora da banci plati kamatu, pa kanton Cug ne želi da akumulira gotovinu.
Prema procenama "Financial Timesa", Cug će na taj način uštedeti oko 2,5 miliona švajcarskih franaka godišnje (2,3 miliona evra).
"S obzirom da još vladaju niske kamatne stope i da bi morali da plaćaju negativnu kamatu, Kanton nema razloga da podstiče poreske obveznike na hitno plaćanje poreza... Upravo suprotno, naš je interes da obveznici poreze plaćaju što kasnije - kako bi imali manje troškova kamata", navodi se u saopštenju kantona Cug, javlja "Financial Times".
Švajcarska centralna banka krajem 2014. godine uvela je negativnu kamatnu stopu kako bi smanjila potražnju za vlastitom valutom, jer su procenili da prejaki kurs šteti ekonomiji.
A KAKO TO RADE NEMCI
Ništa manje neverovatne vesti iz poreske sfere, bar za Srbiju, ne dolaze ni iz Nemačke. Već drugu godinu zaredom Berlin je uravnotežio budžet, a za prošlu godinu je zabeležen i suficit.
Cifra je, za nas popriličnih, 12,1 milijardi evra, a novac će biti iskorišćen za pokrivanje troškova prihvata velikog broja izbeglica, saopštilo je danas nemačko ministarstvo finansija.
"Zahvaljujući povoljnom ekonomskom trendu i našoj budžetskoj politici okrenutoj budućnosti, vlada je izdvojila 12,1 milijardu evra", izjavio je nemački ministar finansija Volfgang Šojble, a prenosi agencija Frans pres.
"Ova sredstva će nam odmah biti potrebna za finansiranje dodatnih troškova smeštaja i integracije izbeglica", dodao je Šojble.
Zvanični Berlin je, kako navodi Frans pres, prvobitno planirao izdvajanje 5,0 milijardi evra za pokrivanje troškova izbegličke krize.
"I ovoj godini ne želimo da ulazimo u novi dug, ako je to moguće", izjavio je Šojble.
