Švedska danas obeležava 30. godišnjicu ubistva premijera Ulofa Palmea, koje je šokiralo tu zemlju, a nije rešeno ni do dan danas.
U okviru obeležavanja godišnjice, aktuelni premijer Stefan Lofven je položio venac na grobu ubijenog premijera, a u kulturnom centru u Stokholmu večeras će biti održan specijalni memorijalni program, prenela je agencija AP.
Građani polažu cveće na mestu ubistva u centru Stokholma, gde je Palme ubijen iz vatrenog oružja dok je jedne kasne subotnje noći 1986. napuštao bioskop u društvu supruge.
Lokalni mediji su puni priča o životu i političkoj karijeri jednog od najharizmatičnijih švedskih lidera.
Policija je ponovo apelovala na građane da prijave moguće nove tragove koji bi omogućili da se razreši ovo ubistvo, oko kojeg se ispredaju različite teorije zavere.
Atentat na Palmea je sigurno najmisterioznije ubistvo na svetu, mnogo zamršenije od ubistva braće Kenedi (Džona i Roberta), Indire Gandi, Benazir Buto.
U ovom slučaju policiji su od početka bile vezane ruke, jer nije uspela da odgovori na dva ključna pitanja: nije pronašla revolver Smit&Veson iz koga je pucano i nije uspela da pronikne šta je bio motiv atentata.
Tome je konfuznim izjavama doprinela i njegova supruga Lizbet, iako je bila samo na korak od supruga, kada je u njega pucano.
Dosije Palme još nije zatvoren, iako su male šanse da se utvrdi ko je dva puta povukao oroz tog 28. februara 1986. godine dok se bračni par vraćao kući iz bioskopa.
Vreme je učinilo svoje, iako je ubicu, pored Lizbet, videlo i šest slučajnih prolaznika.
U prvom reagovanju posle atentata Lizbet Palme je uprla prstom u pripadnike ustaške emigracije, kako bi se osvetili vladi zbog progona njenih pripadnika posle ubistva jugoslovenskog ambasadora Vladimira Rolovića.
U opticaju je više verzija ovog atentata. Ali, kada je u decembru 1988. godine uhapšen Krister Petersen, kriminalac i narkoman, učinilo se da je slučaj konačno rešen.
"Naravno da sam pucao u Palmea, ali to se nikad neće dokazati. Oružje je nestalo", priznao je jednog trenutka Petersen.
Kada je Lizbet Palme videla Petersena bez razmišljanja je uzviknula.
"To je on, taj čovek je ubio mog supruga".
Petersen je osuđen na doživotni zatvor. Ali na ponovljenjom suđenju glavnu reč su vodili veštaci, koji su tvrdili da je Lizbet u trenutku atentata bila u šoku, da je sliku o ubici zapravo stekla na osnovu kazivanja drugih svedoka i opisa u novinama i na televiziji.
Petersen je oslobođen, mada mnogi i danas veruju da je on ubio Palmea, jer je na taj način želeo da se izdigne iz podzemlja i da postane "junak dana" koji je ubio premijera.
Ali, njegov dosije je zauvek zatvoren: on je umro 2004. godine.
Na trenutak se u zatvoru našao i Viktor Gunarson, pripadnik ekstremne pronacističke grupe, koji nije krio da mrzi socijalistu Palmea. Hvalio se da je agent CIA i FBI.
"Ulicama Stokhoklma će teći krv", rekao je on u jednom društvu kratko pre ubistva Palmea.
U nedostaku dokaza Gunarson je oslobođen.
Pošto je imao i američko državljanstvo otišao je u SAD gde je ubijen pod čudnim okolnostima.
U opticaju su mnoge teorije zavere, ali bez jasnih motiva. Po jednima iza toga stoji švedska armija pošto je Palme pokušao da stane na put nekim sumnjivim vojnim poslovima, po drugima pripadnici Radničke partije Kurdistana (PKK) pošto ih je optužio za terorizam u Turskoj.
Po trećima iza toga su bili južnoafrički agenti, pošto je Palme oštro osuđivao sistem aparthejda.
Pominjani su i agenti Sadama Huseina, pošto je navodno Palme, kao posrednik UN, u iračko - iranskom ratu podžavao Teheran.
Jedno vreme na listi optuženih bila je i CIA, pošto je Palme bio oštar kritičar američke politike, pogotovo rata u Vijetnamu.
Britanski list "Tajms" objavio je nakon toga i "najnovije dokaze" koji sugerišu da je ubistvo nekadašnjeg švedskog premijera Ulofa Palmea pre 25 godina, deo, kako se tvrdi, "Titove zavere" i da je ubica bio plaćenik jugoslovenske tajne službe.
Prema navodima istrage sprovedene u Nemačkoj, ubica je bio plaćenik jugoslovenske tajne službe.
Nemci veruju, pisao je Tajms, da je Vinko Sindičić, bivši plaćeni ubica koji je 1988. godine u Škotskoj osuđen na 15 godina zatvora za pokušaj ubistva jednog uticajnog hrvatskog nacionaliste, izneo neke ključne detalje vezane za atentat na švedskog premijera.
Magazin "Fokus", poznat po dobrim kontaktima u nemačkim bezbednosnim službama, tvrdi da je Palmea ubila jugoslovenska tajna služba, te da je istovremeno planirala da krivicu svali na desničarske hrvatske separatiste.
Britanski list podseća da je Josip Broz Tito umro 1980. godine, ali njegova politika je, kako se dodaje, nastavljena i posle smrti jugoslovenskog predsednika.
Sindičić, koji je nemačkim tužiocima već pomogao da se u Minhenu osudi ubica jednog hrvatskog direktora naftne kompanije, tvrdi da je Palmea ubio Ivo D, koji je u to vreme živeo u Hamburgu, a potom je bio penzioner u Zagrebu.
