Lideri zemalja Evropske unije (EU) usvojili su danas u Briselu Smernice za pregovore s Velikom Britanijom o izlasku iz članstva EU.
Ključne stavke da se najpre mora sklopiti sporazum o prestanku članstva Britanije, a potom pregovarati o njenim budućim odnosima "bez bilo kakvih povlastica" s Unijom.
Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je posle razgovora s britanskom premijerkom Terezom Mej, za koji je rečeno da je bio "veoma neprijatan", izjavio da se "neko u Velikoj Britaniji izgleda zavarava" da može izdejstvovati povlašćen položaj u budućim odnosima s EU.
Angela #Merkel said that the #EU wants "good relations with #Britain in the future, but we as 27 also want to represent our interests." pic.twitter.com/SgtQ9TWVTe
— dwnews (@dwnews) April 29, 2017
To je naglasila i nemačka kancelarka Angela Merkel, a u "ključnim načelima" Smernica navodi se da "vođi EU žele tesne odnose s Velikom Britanijom kao budućim partnerom na temelju uravnoteženih prava i obaveza", ali uz poštovanje celovitog jedinstvenog tržišta i slobode prometa ljudi, kapitala, usluga i robe.
U Smernicama izričito stoji da London ne može "uzimati samo ono što mu je po volji", a to se pre svega odnosi na stav britanske vlade da nikako ne prihvata slobodan promet ljudi, dakle i prava građana EU da rade i borave na Ostrvu, ako bi se sklopio sporazum o slobodnom tržištu, odnosno "slobodnom ekonomskom prostoru", kakav postoji između Švajcarske, Norveške i Islanda.
Velika Britanija, prema stavu članica EU, mora jasno pravno definisati kakva će biti prava građana 27 članica EU koji sad borave u toj zemlji (Brisel traži pet godina prelaznog perioda) i platiti oko 60 milijardi evra koliko duguje zajedničkom budžetu Unije, a mora i da pronađe rešenje za pitanje granice Republike Irske, koja je članica Unije, i Severne Irske, koja je u sastavu Velike Britanije, a najavila je da želi da ostane u EU.
Pitanje tela EU koja imaju sedište u Velikoj Britaniji takođe je važan predmet budućih pregovora, a naročito Bankarske agencije i Agencije za lekove, od čijeg delovanja Velika Britanija ubire blizu 10 milijardi evra godišnje.
"Nečlanica Unije ne može imati ista prava i koristi kao članice EU", pre svega kad je u pitanju sistem odlučivanja, kaže se u "ključnim načelima" pravno-političkog okvira za buduće pregovore Unije s Londonom koji bi morali da se okončaju do kraja marta 2019. godine, s tim da se sporazum o izlasku iz članstva sklopi do oktobra 2018-e.
Za Britaniju je od velikog značaja kakav će biti budući režim i odnosi između veoma važnih finansijskih organizacija u Londonskom sitiju, jer su neke velike banke i korporacije već najavile selidbu iz Londona na kontinent, dakle u EU.
U usvojenim Smernicama se naglašava da Velika Britanija izlaskom iz članstva EU mora ispoštovati odredbe sporazuma s Kiprom o korišćenju tamošnjih britanskih baza. Naglašava se i da "sporazum između EU i Velike Britanije ne može biti primenjen i na teritoriju Gibraltara bez sporazuma o toj teritoriji između Španije i Ujedinjenog Kraljevstva", što je već ranije izazvalo veliko negodovanje kad je nagovešteno.
