Hoće li i Katalonci pokušati da simpatije sveta za svoj secesionizam dobiju na kartu "kršenja ljudskih prava"?
Katalonski secesionisti pojačali su kampanju u pokušaju da osiguraju veću podršku evropskih vlada, a cilj njihove strategije je da izdejstvuju međunarodno posredovanje, ali i da pripreme teren za "kosovski scenario" kao "poslednju opciju" - jednostrano otcepljenje na osnovu navodnog kršenja ljudskih prava.
To danas piše madridski list "El Pais", pojašnjavajući da strategija španskih separatista ima za cilj da stvori sliku o Španiji kao o autoritarnoj i nedemokratskoj državi.
"Izvori u vrhu katalonske vlade kažu da kosovski primer za sada nije opcija, ali će zavisiti od mera koje će centralna vlada primeniti u budućnosti", napominje se u tekstu.
"El Pais" navodi da se strategija širenja slike o Španiji kao o autoritarnom režimu sprovodi i na institucionalnom nivou i ocenjuje da je kampanja za nezavisnost postigla izvesne rezultate, a da je opcija "terapeutskog otcepljenja" dobila zamajac proteklih dana.
KAKVO objašnjenje EK: Katalonija nije kao Kosovo!
"Jedan od pristalica nezavisnosti je i Alfred de Sajas, ekspert Saveta UN za ljudska prava, koji je 3. oktobra napisao da u Kataloniji teorija terapeutskog samoopredeljenja već može da se primeni, a 11. oktobra je naglasio da je kosovski presedan primenjiv na katalonski sukob", piše španski list.
"El Pais" navodi da je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost 2008, nakon čega Srbija nije priznala odvajanje tog regiona, ali napominje da je sud u Hagu 2010. zaključio da otcepljenje Kosova ne predstavlja kršenje međunarodnog prava i da je "jednostrano odvajanje punovažno ako otcepljeni region trpi nezakonitu upotrebu sile ili ozbiljna kršenja međunarodnih normi".
"Prioritet katalonskih separatista jeste da na međunarodnoj sceni učvrste sliku o Kataloniji kao o potlačenom narodu", ističe se u tekstu španskog lista.
U članku se kaže i da je Nacionalno savetodavno veće za tranziciju (CATN), grupa eksperata bivšeg predsednika Artura Masa, već videla u svojim izveštajima 2013. godine da bi Katalonija mogla da se osloni na jednostranu opciju otcepljenja kao u slučaju Kosova, ali kao na "poslednje sredstvo".
"Sadašnji katalonski ministar spoljnih poslova Raul Romeva je takođe tu opciju podržao u svojoj knjizi objavljenoj 2014. Njegovo ministarstvo je prošlog septembra poslalo vladama EU izveštaj više akademika u kojem brane kosovski presedan, uz zaključak da je odluka o Kosovu važna za Kataloniju jer pokazuje da međunarodno pravo ne zabranjuje jednostrana proglašenja nezavisnosti", zaključuje "El Pais".
PUDŽDEMON IMA ROK DO SUTRA
Katalonski predsednik Karles Pudždemon ima rok do sutra da razjasni da li je u svom dvosmislenom govoru koji je održao u parlamentu 10. oktobra proglasio nezavisnost.
Centralne španske vlasti dale su Pudždemonu rok do ponedeljka 16. oktobra u 10 sati da razjasni da li je proglasio nezavisnost ili ne.
Pudždemon dosad nije nagovestio kakav će biti njegov odgovor, ali je katalonska javna televizija TV-3 objavila je da to neće biti ni "da", ni "ne", već jedan "razrađeni odgovor".
Katalonski lider, koji je u nedelju položio cveće na grob nekadašnjeg katalonskog separatističkog lidera Ljuisa Kompanjsa, rekao je da će njegova odluka biti inspirisana njegovom "privrženošću miru, pristojnosti i trezvenosti, ali i čvrstinom i demokratijom", preneo je AFP.
Ukoliko katalonska vlada potvrdi da je proglasila nezavisnost, a tu odluku ne povuče do četvrtka, vlada u Madridu mogla bi da uvede vanredne mere prema članu 155. španskog ustava, koji joj dozvoljava da regionalne vlasti stavi pod svoju kontrolu i raspusti tamošnji parlament.