Pripadnici civilnih i vojnih službi bili su pozvani u akciju saniranja posledica nuklearne katastrofe u Černobilju 1986. godine, a više od 600.000 tih ljudi dobili su od tada počasni status "likvidatora Černobilja".
Trideset dve godine posle nesreće, "Sputnjik" je razgovarao sa dvojicom takvih "likvidatora", pilotima helikoptera Aleksanderom Petrovom i Sergejem Žarkovom.
Helikopteri su korišteni za bacanje peska za upijanje radijacije na oštećeni reaktor broj 4, a svaka letelica je bacila po nekoliko tona specijalne supstance na objekat.
"Naša posada je bacala olovo na reaktor, olovne ploče, 40 kilograma svaka. Uzeli bismo padobran, vezali ploču i poslali je da pluta nadole. U svakom letu smo tovarili po sedam tona, išli smo do 200 metara u visinu, leteli tačno iznad reaktora, a posmatrač sa krova nam je govorio kada da izbacimo teret. Tako smo radili i leteli u krugovima", prisetio se Žarkov.
Petrov se seća da je vreme bilo toplo i sunčano i da lokalno stanovništvo nije htelo da napusti svoje domove.
STRAHOTA ZVANA ČERNOBILJ: Grad smrti i užasa
"Ljudi su ignorisali upozorenja na radijaciju i odbijali da odu iz kontaminiranog područja. Stariji ljudi su se sećali kako je bilo tokom rata, eksplozija i bombi, a sada nisu videli da se tako nešto dešava. Bake su jednostavno otišle u bašte da sade krompir", rekao je on.
Petrov je dodao da je to bila logistička noćna mora i da se nešto slično nije desilo nikada ranije, pa nije bilo načina da se izbegnu greške i da se reaktor brzo deaktivira.
"Bilo nam je potrebno duže od 24 časa da pokrenemo stvari. Što se tiče ostalog, u sovjetskim danima sve se radilo brzo, materijali - sve je bilo isporučeno odmah. Naši komandanti u početku nisu znali šta da rade", rekao je bivši pilot helikoptera.
NUKLEARNI TURIZAM: Sve, sve...Ali da li je ovo normalno?
On je objasnio da su posade punile kontejnere peskom, tovarili ih u helikoptere i posipale pesak po uništenom reaktoru. Posle dva dana akcija je, kako kaže, funkcionisala "precizno kao sat".
Petrov se seća da je avijacija prva stigla na mesto nesreće i da je poslala desetine helikoptera svih vrsta. Moralo je da se čeka u redu da budu natovareni.
"To je bio običan, rutinski posao. Niko nam nije rekao `bićete heroji` ili nešto slično. Samo smo nastavljali rad i nismo čuli da je bilo ko odustao. Shvatio sam razmere čitave stvari, ali smo se svi nadali da se to nekako neće desiti nama. Znali smo šta je nuklearna pretnja i sve o radijaciji. Obučavani smo u vojsci da se bavimo tim stvarima. Jedina stvar koja nam je govorila da ima radijacije je metalni ukus u ustima kada sam ulazio u helikopter", ispričao je Žarkov.
"Likvidatori" iz Černobilja i njihove porodice dobili su poreske olakšice, jeftin novi smeštaj, povećane penzije i ostale privilegije u narednim godinama.
Skoro 8,4 miliona stanovnika Belorusije, Ukrajine i Rusije bilo je izloženo radijaciji, a više od 400.000 je preseljeno iz teško zagađenih oblasti.
U katastrofi, koja se smatra najvećom nuklearnom nesrećom u istoriji, poginulo je oko 4.000 ljudi, a posledice i dalje traju u vidu kancera, navodi Svetska zdravstvena organizacija.
Prema podacima "Grinpisa", oko deset miliona ljudi bilo je pogođeno radijacijom usled černobiljske katastrofe.
