Nobel za ekonomiju "ekolozima" Nordhausu i Romeru

Prema nalazu komisije, oni su "osmislili metod koji se bavi najznačajnijim pitanjem današnjice - dugoročnim održivim rastom globalne ekonomije i dobrobiti svetske populacije".

Akademija navodi da Nordhausovo istraživanje pokazuje da je globalna uniformna šema karbonskih poreza (porez na emisiju CO2 u vazduh) nametnuta svim državama najefikasniji lek za probleme koje izazivaju emisije gasova.

Nordhausova otkrića tiču se odnosa prirode i društva. On je time počeo da se bavi 70-ih godina, kako su naučnici bili sve zabrinutiji za posledica sagorevanja fosilnih goriva po temperaturu. Sredinom 90-ih je stvorio integrisani model procene koji opisuje globalnu interakciju između ekonomije i privrede.

Njegov model integriše teorije i empirijske rezultate fizike, hemije i ekonomije. Nordhausov model je sada u širokoj upotrebi za simulaciju kako privreda i klima mogu zajedno evoluirati. Koriste se za ispitivanje posledica klimatskih mera na, na primer, taksi na ugljenik.

Romerovo istraživanje položilo je temelj onoga što sada nazivamo "endogenom teorijom rasta", koja je donela nova istraživanja u oblasti regulacija i politike koja ohrabruje nove ideje i dugoročni prosperitet, navodi se u obrazloženju.

Romer je pokazao kako znanje može funkcionisati kao pokretač dugoročnog ekonomskog rasta.

Ranije makroekonomska istraživanja su naglašavala tehonološke inovacije kao primaran pokretač ekonomskog rasta, ali nisu dale modele kako ekonomske odluke i tržišni uslovi određuju stvaranje novih tehnologija. Romer je rešio taj problem pokazujući kako ekonomske snage upravljaju spremnošću kompanija da stvaraju nove ideje i inovacije.

Romerovo rešenje objavljeno 1990. položilo je osnove za ono što se sada zove endogena teorija rasta. Njegova teorija je podstakla ogroman broj istraživanja o tome kako propisi i mere mogu ohrabriti nove ideje i dugoročan napredak.

U danas objavljenom izveštaju Međuvladinog panela o klimatskim promenama, rečeno je da svet ima samo 11 godina da spreči ozbiljne posledice globalnog zagrevanja. Ukoliko se ne sedi "akcija bez presedana", do 2030. temperatura će globalno porasti za 1,5 stepeni. Deluje malo, ali ima katastrofalne posledice po ekologiju, ekonomiju, i direktno stanovništvo u priobalnim delovima sveta.

Dobitnici će podeliti novčanu nagradu od šest miliona švedskih kruna (oko milion dolara), dobijaju zlatnu medalju i diplomu, koje će im biti uručene 10. decembra u Stokholmu (samo se Nagrada za mir dodeljuje u Oslu).