Naucnici upozoravaju Moze da nam se ponovi ledeno doba

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne smije biti više od 25 MB.

Poruka uspješno poslata

Hvala što ste poslali vijest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Svijet

Naučnici upozoravaju: Može da nam se ponovi ledeno doba

Autor Ksenija Jelesijević
Autor Ksenija Jelesijević

Ako nastavimo ovako sledi nam novo ledeno doba, upozoravaju stručnjaci

Izvor: Guliver Getty Images/i Stock/maxmihai

Na kraju poslednjeg ledenog doba ledene ploče Antarktika povlačile su se brzinom od 50 metara dnevno, što je za oko 10 puta brže nego danas, ustanovili su britanski naučnici.

U studiji  Istraživačkog instituta "Skot Polar" Univerziteta Kembridž, naučnici su pročuavali uzorke sa  morskog dna oko Antarktika da bi izračunali kolikom brzinom se led povlačio pre nekih 12.000 godina, u vreme poslednjeg ledenog doba na Zemlji.

Možda će vas zanimati

Studija instituta, koji je centar za istraživanje polarnih područja u celom svetu, pokazalo je da se na nekim mestima led otapao i brzinom većom od 10 kilometara godišnje, odnosno da se otapanje odvijalo 10 puta brže od maksimalne brzine u poslednjih nekoliko decenija.

Iako je stopa povlačenja ledenjaka danas znatno niža, naučnici misle da bi se, ako se klimatske promene nastave jednakim tempom, mogla približiti spomenutoj stopi.

Uz pomoć podvodnih robotskih vozila naučnici su istraživali grebene na morskom dnu, nastale prilikom pritiska leda koji se kretao i plutao u vodi malo iznad samog dna.

Istraživanjem izgleda morskog dna blizu ledene ploče Larsen, koja se nalazila istočno od Antarktika je utvrđeno da je ova ploča pokrivala područje od 53,1 miliona kvadratnih kilometara a da se onda značajno smanjila u drugoj polovini 20. veka zbog povećanja temperature vazduha, piše Science Alert.

"Ovo je prva studija koja je definitivno pokazala da stopa povlačenja leda može biti tako brza", rekao je glavni autor studije Džulijan Daudsvel.

Naučnici procenjuju da se sa svakom plimom i osekom led "tanjio" i na ovom području svakodnevno povlačio i ya 40 do 50 metara, što je na godišnjem nivou iznosilo više od 10 kilometara.

Daudsvel navodi da današnja situacija veoma liči na onu koja se događala krajem poslednjeg ledenog doba.

Naučnici danas smatraju da tople okeanske struje doprinose otapanju antarktičkih ledenih bregova jer topla voda prodire ispod leda i tako ih "topi".

"Okolnosti stanjivanja ledenjaka verojatno su bile slične pre 11.000 ili 12.000 godina", smatra Doudsvel i dodaje da to ukazuje na mogućnost ponavljanja ovakvog ili sličnog scenarija, navodi Hina.

Nedavno istraživanje koje su proveli NASA-ini stručnjaci pokazalo je i koliki je zapravo gubitak leda na Antarktiku i na Grenlandu.

Reč je o godišnje oko 118, odnosno 200 gigatona leda, što je između 2003. i 2019. godine rezultiralo povećanjem nivoa mora za oko 1,3 cm.

Problem je u tome što bi se daljim otapanjem leda nivo mora u dogledno vreme mogao da poraste za metar i po.

Pročitajte i ovo

Još iz INFO

Komentari 0

Vaš komentar je proslijeđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspjelo.

Nevalidna CAPTCHA

MONDO REPORTAŽE