Seljaci užičkih sela protestuju protiv proširenja Parka prirode koji vodi slavni režiser Emir Kusturica.
Uredba Vlade Srbije kojom je nedavno Park prirode "Šargan - Mokra Gora", sa dosadašnjih 3.678 hektara proširen za još oko 5.500 hektara na obroncima Tare, naišla je na nerazumevanje i oštar protest meštana Kremana, Bioske, Stapara i Vrutaka, koji na tom području imaju privatna imanja.
Meštani tih užičkih sela svoj gnev su iskazali na zboru u Kremnima, protestujući protiv takve odluke Vlade, ali i protiv proslavljenog režisera Emira Kusturice, direktora Parka prirode, čijim je organima povereno sprovođenje uredbe.
Prema tumačenju meštana, koji u rejonima Ljutog i Dobrog polja na Tari imaju vlastite posede, proširenjem Parka prirode oni gube pravo da raspolažu svojom imovinom. Oni smatraju da neće moći da koriste pašnjake, da obrađuju zemljišta, seku šume niti da grade kuće na svojoj zemlji, što Kusturica odvacuje kao neistinu i u prvi plan ističe nezadovoljstvo onih kojima se sprečava divlja stambena izgradnja na tom području.
Područje planine Šargan i mokrogorske kotline stavljeno je pod zaštitu države vladinom uredbom od pre tri godine, kao zaštićeno prirodno dobro od izuzetnog značaja, odnosno prve kategorije.
Predeo izuzetnih odlika "Šargan - Mokra Gora", prema toj uredbi, stavljeno je pod zaštitu "radi očuvanja i unapređenja raznovrsnosti i lepote predela, raznovrsnosti i bogatstva divljeg biljnog i životinjskog sveta, a posebno očuvanja ugroženih, retkih i endemičkih vrsta biljaka, životinja, njihovih zajednica i visokih starih šuma crnog i belog bora", kao i objekata narodnog graditeljstva, te planskog uređenja prostora i odrzivog razvoja turizma, poljoprivrede i i šumarstva.
Za sprovođenje Uredbe i zaštitu tog prirodnog dobra zaduženo je Društvo sa ograničenom odgovornosću Park prirode "Mokra Gora", za čijeg direktora je imenovan Kusturica.
Na području tog parka prirode, koje je podeljeno u tri stpena režima zaštite, uredbom je zabranjena izgradnja industrijskih objekata, skladištenje industrijske robe, izgradnja većih objekata za farmerski uzgoj stoke i živine.
Zabranjena je ekploatacija mineralnih sirovina, izgradnja i rekonstrukcija stambenih, ekonomskih i pomoćnih objekata poljoprivrednih domaćinstava i vikend objekata izvan građevinskog rejona.
Nije dozvoljeno ni prekomerna i nestručna seča šuma, kao ni preoravanje zemlljišta, krčenje šuma i obavljanje drugih radnji "koje mogu izazvati vodne erozije i nepovoljan izgled predela".
Park prirode "Šargan - Mokra Gora" je jedino zaštićeno dobro u Srbiji gde je divlja gradnaja iskorenjena, a da li su "rendžeri" ponekad bili i previše revnosti u obavljanju svoje službe može se raspravljati.
Uglavnom, Mokra Gora sa svojom Šaganskom osmicom i Ksturičinim Mećavnikom, danas zauzima počasno mesto na turističkoj karti Srbije i sveta, a ni meštani se ne žale, jer je u poslednje tri godine u tom selu posao dobilo stotinak mladih Mokrogoraca.
Urađena je putna i elektro mreža, rešava se problem vodosnabdevanja i kanalizacije, a angažvonjem ljudi iz Parka prirode selo je dobilo ambulantu, apoteku i vatrogasnu jedinicu.
Kusturica je rekao meštanima Kremana i drugih sela da proširenjem parka prirode na obroncima Tare, koje se stavljaju pod zaštitu dobara treće kategorije, gradnja nije zabranjena, ali u skladu s propisima a ne na divlje i gde korisćenje šume regulišu propisi "Srbija šuma".
Vlada Srbije i nadležni u gradu Užicu još ništa ne čine da objasne nezadovoljnim meštanima o prednostima proširenje Parka prirode i razrešenju njihovih nedoumica, za koje mnogi tvde da u osnovi imaju zabranu divlje gradnje.
Uostalom, slučaj susednog Nacionalnog parka "Tara", gde je divlja gradnja uzela maha, ili obližnjeg Zlatibora i Zlatara, gde se stiglo do rušenja bespravno izgrađenih objekata, dovoljna su opomena da se podrže oni koji se zalažu za poštovanje zakona.
(Tanjug)