Fridom haus: Srbija se po razvoju demokratije nalazi na 12. mestu, iza 10 novih članica EU i Hrvatske
Zemlje Balkana beleže napredak koji obećava u sprovođenju demokratije, a privlačnost evropskih ideja i izgledi članstva u EU i dalje su snažne pozitivne sile u regionu, ocenjuje se u novom godišnjem izveštaju nevladine organizacije Fridom haus o zemljama u tranziciji.
U izveštaju kojim je obuhvaćeno 29 zemalja istočne Evrope i Evroazije, Srbija se po razvoju demokratije nalazi na 12. mestu, iza 10 novih članica EU i Hrvatske, a ima isti rejting (3,79) kao i Crna Gora.
U izvestaju Fridom hausa za svaku zemlju prate se pokazatelji za izborni proces, civilno društvo, nacionalno i lokalno upravljanje, pravosuđe i korupciju, čiji prosek daje ocenu demokratskog razvoja na lestvici od jedan (1) do sedam (7), pri čemu je jedan najbolja ocena.
Među 29 zemalja obuhvacenih izvestajem, na prvom mestu je Slovenija, s ocenom 1,86, a slede Estonija, Letonija, Češka i Mađarska.
Poslednji je Turkmenistan s ocenom 6,93, a pri dnu liste je, uz Uzbekistan, Belorusiju i Azerbejdžan, i Rusija sa ocenom 5,96.
Srbija je na 12. mestu sa ocenom 3,79, iza 10 istočnoevropskih članica EU i Hrvatske. Crna Gora beleži isti skor - 3,79; Albanija 3,82; Makedonija 3,86; BiH 4,11; Kosovo 5,21.
U delu koji se odnosi na Srbiju ocenjuje se da proces demokratizacije u zemlji i dalje nailazi na izazove dok je politička rešenost da se konsoliduju ranija dostignuća još slaba.
U poređenju sa prethodnom godinom, kada je imala ocenu 3,68, Srbija je zabelželila blagi pad. Za većinu od posmatranih parametara dobila je iste ocene, ali po rejtingu za nezavisnost medija, demokratsko upravljanje i sudstvo beleži blagi pad.
Iako je od 2000. do danas Srbija, prema podacima Fridom hausa, ostvarila značajan napredak po svim kriterijumima po kojima se meri razvoj demokratije, u izveštaju za 2008. ocenjena je neznatno bolje nego 2004, a nešto slabije nego 2005, 2006. i 2007.
Najbolje ocene Srbija beleži u civilnom društvu (2,75), a najgore u korupciji i sudstvu (4,50). Ocena za nezavisnost medija je 3,75.
U izveštaju Fridom hausa Kosovo je obrađeno posebno i po svim parametrima demokratskog razvoja, s ocenom 5,21, znatno je ispod proseka čitavog regiona i svih zemalja u tranziciji.
Frudom haus ocenjuje da se Kosovo suočava s nizom prepreka u sprovođenju teških reformi.
Prosečna ocena za sve zemlje u tranziciji je 4,19. Zemlje u tranziciji koje su članice EU dobile su prosečnu ocena 2,21, dok je prosek za zapadni Balkan bez Kosova 4,00, a za bivši SSSR, bez baltičkih zemalja, 5,75.
Generalno gledano najbolje ocene među pokazateljima demokratskog razvoja beleži u proseku civilno društvo, dok su preostala postkonfliktna pitanja i slabe institucije i dalje trajni izazov produbljenju demokratskih korena, navodi Fridom haus.
Izveštaj "Zemlje u tranziciji 2008" ukazuje na sve veće razlike u demokratskoj praksi među zemljama bivšeg SSSR i bivše SFRJ, jačanje autoritarnosti u zemljama bogatim naftom i na "reformski zamor" u novim članicama EU.
"Gotovo dve decenije posle pada Berlinskog zida, vizija proširene Evrope 'celovite i slobodne' ostaje neostvarena. Veliki delovi Evroazije i dalje nisu slobodni, a njihovim stanovnicima uskraćuju se demokratske težnje koje su u temeljima evropske zajednice država", ističe se u izveštaju.
Na prostorima bivšeg SSSR-a i satelitskih država, te zemalja bivše Jugoslavije postoji "jasna i rastuća razlika u sprovođenju demokratije", navodi Fridom haus.
Drugi važan zaključak izveštaja jeste da "energetske potrebe sve više iskrivljuju odnose između demokratija koje troše naftu i plin i autoritarnih država koje ih proizvode".
Evroatlantske demokratije tek treba da usaglase zajedničku strategiju koja će podsticati i energetsku sigurnost i temeljne demokratske vrednosti. Dok energetsko bogatstvo jača autoritarne vladare, čini se da su evroatlantske demokratije izgubile odlučnost i osećaj zajedničke svrhe u podsticanju demokratske prakse, ocenjuje se u izveštaju.
Treći zaključak govori da nove demokratije u srednjoj Evropi ostvaruju napredak u učvršćivanju demokratskih promena, ali se i dalje suočavaju s nesigurnom geopolitičkom situacijom koja može da omete dalju konsolidaciju političkih reformi.
(www.mtsmondo.com/Beta)
