O čemu su 1991. pričali Karadžić i Milošević

U nastavku suđenja Vojislavu Šešelju pred Haškim tribunalom, tužioci su puštali snimke prisluškivanih razgovora Radovana Karadžića sa Slobodanom Miloševićem i drugim osobama iz 1991. u kojima je Šešelj dva puta pomenut.

Tužilac Matijas Markusen tvrdio je da ti snimci dokazuju postojanje "zajedničkog zločinačkog poduhvata" čiji se cilj bilo uklanjanje nesrba sa velikih delova teritorija BiH koji bi zatim bili uključeni u novu srpsku državu.

Šešelj je osporavao zakonitost snimaka, tvrdeći da su razgovori prisluškivani bez naloga suda i protivno tadašnjem Ustavu BiH, kao i da je to činila "nepoznata, konspirativna organizacija". Optuženi je izrazio i sumnju u autentičnost snimaka. Sve snimke nazvao je "nerelevantnim" za suđenje, između ostalog i zato što su sagovornici negativno govorili o njemu, zbog čega, kako je rekao, sa njim nisu mogli biti zajedno "ni u kakvom zajedničkom poduhvatu, pa ni zločinačkom".

Na snimku iz jula 1991. tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević obećava lideru bosanskih Srba Karadžiću da će JNA u okviru plana RAM naoružati meštane srpskih sela na zapadu BiH, kako sugeriše, radi odbrane od Hrvatske demokratske zajednice.

Napominjući da je "od strateškog značaja" da "banjalučka grupacija (JNA) bude sposobna i mobilna", Milošević tokom razgovora , uz upotrebu vulgarnih reči, kaže: "Čak je i ovaj ludi Šešelj juče...rekao opoziciji: 'Zar sada napadate JNA, kad ona brani srpski narod'. Čak je i on shvatio, a oni, izdajnici, ne mogu".

Ulažući prigovor na uvrštavanje snimka u dokaze, Šešelj je rekao da je Milošević, kada ga je nazvao "ludim", "otkrio šta o meni misli" i "pokazao generalnu netrpeljivost". "Taj snimak pokazuje i da nije bilo zločinačkog poduhvata ni između Miloševića i Karadžića, zato što obojica podržavaju JNA, a i zato što u to vreme nije ni bilo sukoba u BiH", kazao je optuženi.

Drugi razgovor u kojem je pomenuto Šešeljevo ime vodili su Karadžić i beogradski pisac Gojko Đogo u oktobru 1991. Karadžić u razgovoru nekoliko puta ponavlja da će bosanski muslimani kao narod i "sirotinja" "nestati" ako dođe do rata u BiH ka kojem ih vodi lider Alija Izetbegović, koga naziva "ludim".

Sagovornici negativno govore o Miloševiću, a u jednom trenutku Đogo kaže da se "on oslanja na Šešeljevu varijantu, ali mu se to može krvavo lupiti o glavu". Karadžić uzvraća da "to sa Šešeljom nije ni ozbiljno, ni obimno".

Odbacujući i taj razgovor kao nebitan "čak i da je autentičan", Šešelj je kazao da ni sa jednim sagovornikom tada nije imao "nikakve veze". On je primetio da je Đogo u to vreme bio "visoki zvaničnik Demokratske stranke" s kojom je u to vreme "Srpska radikalna stranka bila u žestokom sukobu". Napomenuo je i da u optužnici protiv njega niko iz DS nije naveden kao učesnik u "zajedničkom zločinačkom poduhvatu".

Zastupnici optužbe pustili su sudskom veću i snimak razgovora Karadžića sa Miloševićem, vođen krajem oktobra 1991. Karadžić u razgovoru, vođenom o Kutiljerovom mirovnom planu, kaže da bosanski Srbi prihvataju "srpsku republiku sa dva kantona" unutar BiH i da više ne mogu da popuštaju. "Popustili smo koliko smo mogli. Optimum je za nas bila Velika Srbija, a ako ne to, onda federalna Jugoslavija, a ako ne ni to - onda ovo - republika sa dva kantona", rekao je Karadžić.

Karadžić najavljuje i da će Srbi napustiti Skupštinu BiH i zbog preglasavanja srpskih poslanika pri donošenju odluke o referendumu o nezavisnosti BiH i formirati "skupštinu srpskog naroda u BiH". Milošević ga odvraća od toga, upozoravajući da bi tako na "nelegitimne odluke odgovorio nelegitimnim odlukama" i odbio od sebe "Muslimane koji su za Jugoslaviju". Karadzić, međutim, ostaje pri stavu da Srbi moraju formirati svoju skupštinu.

Komentarišući snimak, Šešelj je naglasio da se sagovornici "ne slažu o strateškim potezima koje Karadžić planira". "To ne može biti dokaz da su Milošević i Karadžić uključeni u zajednički zločinački poduhvat, a gde sam tu tek ja? Mene nigde nema...Voleo bih da budem treći, ali sam očajan što me nigde nema", kazao je optuženi.

Šešelj je optužen za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93.

(Beta)