Nekoliko spektakularnih hapšenja, protesti, ali i korišćenje lažnih identiteta obeležilo je postojanje Haškog tribunala.
Hapšenje haških optuženika Slobodana Miloševića i hrvatskog generala Ante Gotovine svakako su bila najspektakularnija u istoriji Haškog tribunala.
Uz Miloševića, "najzvučnije" ime koje je je uhapšeno na osnovu haške optužnice je nekadašnji lider bosanskih Srba Radovan Karadžić, čiji se detalji hapšenja tek naziru.
Jedno od "filmskih hapšenja" dogodilo se u Argentini 8. avgusta 2005. godine, kada je slobode lišen Milan Lukić, optužen za zločine nad muslimanima.
Bivši predsednik Srbije i SR Jugoslavije uhapšen je u noći između 31. marta i 1. aprila 2001. u svojoj rezidenciji na Dedinju i potom sproveden u beogradski Centralni zatvor.
Te noći događale su se dramatične stvari na Dedinju. Ispred rezidencije u Užičkoj 11 okupili su se pristalice Miloševića, takozvana "narodna straža", nekoliko stotina metara dalje bili su parkirani crni, blindirani džipovi...
Milošević je toko noći izjavljivao da je dobro, da "pije kafu sa drugovima"...Oko 3.30 iza ponoći ljudi sa crnim "fantomkama" na glavama uleteli su u rezidenciju, čuli su se pucnji...Saopšteno je da je Milošević uhapšen u 4 sata i 35 minuta. Isporučen je Tribunalu na Vidovdan iste godine.
Hapšenje braće Predraga i Nenada Banovića u novembru 2001. godine uObrenovcu izazvala su potom protest pripadnika Jedinice za specijalne operacije (JSO), koji su držali Beograd pod blokadom jedan dan.
Hapšenje hrvatskog generala Ante Gotovine razlikovalo se od svih navedenih po mestu i načinu na koje je izvedeno.
Gotovina je uhapšen u ekskluzivnom restoranu u Španiji, jedući školjke i pijuckajući špansko vino. Bio je obučen u Armanijeve i Gučijeve stvari. Kao u nekom filmu iz serijala o Džejmsu Bondu, kada je policajci uleteli u restoran, on ih je dočekao sa čašom vina u ruci.
Jedno hapšenje u Beogradu moglo je da ima ozbiljnije posledice. Juna 2003. godine uhapšen je penzionisani vojni pukovnik Veselin Šljivančanin. Hapšenje je trajalo više od 10 sati, a on je priveden u svom stanu posle više od dve godine skrivanja.
Cena njegovog hapšenja bila je - više od 50 povređenih pripadnika MUP-a Srbije i desetak demonstranata, kojih je bilo oko 1.000 i koji su se suprostavili nameri policije da privede Šljivančanina.
Uglavnom uzdržana, policija je oko ponoći napaduta kamenicama, flašama i drugim tvrdim predmetima. Istovremeno sa ispaljivanjem prvih šok bombi i patrona suzavca na demonstrante, krenula je i akcija ulaženja u stan Šljivančanina, koji je nakon polusatnog razbijanja ulaznih vrata konačno i uhapšen.
LAŽNI IDENTITETI
Nekadašnji lider bosanskih Srba Radovan Karadžić, koji je uhapšen u ponedeljak, 21. jula 2008. godine u Beogradu, više od jedne decenije skrivao se od svih mogućih policija, a prosto je zapanjujući njegov izgled poslednjih godina.
Pod imenom Dragan David Dabić, sa dugom bradom i dugom sedom kosom, bavio se alternativnom medicinom, radio u privatnoj ordinaciji i na Novom Beogradu, posećivao medicinska savetovanja širom zemlje, vozio se u javnom gradskom prevozu...Mogao bi da dobije i epitet "majstor kamuflaže".
On, naravno, nije jedini koji je koristio lažni identitet.
Bivši načelnik Centra javne bezbednosti Banjaluke Stojan Župljanin uhapšen je u okolini Beograda 11. juna 2008. godine, a istražnim organima je tvrdio da se zove i preziva Branislav Vukadin. DNK analizom utvrđeno je da "Vukadin" jeste Stojan Župljanin. Umesto brade i kose, Župljanin je sada ćelav i obrijan.
Penzionisani general MUP-a Srbije Vlastimir Đorđević, optužen za ratne zločine nad kosovskim Albancima 1999, uhapšen je u Budvi 17. juna 2007. godine, a prema nezvaničnim informacijama, psolednje tri godine (pre hapšenja) radio je kao građevinski radnik pod imenom Novica Karadžić. Navodno ga je odala ljubavnica.
Milan Lukić, optužen pred Tribunalom za masovne zločine nad muslimanima, uhapšen je u Buenos Ajresu pod lažnim imenom Goran Đukanović.
Prema nekim novinskim podacima, Lukić je uhapšen neposredno pošto je na aerodromu sačekao suprugu i šestogodišnju ćerku koje su došle iz Evrope. Policajci su upravo prateći njih dve došle do Milana Lukića. Navodno je imao pasoš SCG izdat u Beogradu, predstavljao se kao biznismen, ali iz Južne Afrike!
Jedan njegov stanodavac izjavio je argentinskim medijima da je Lukić govorio engleski, da nije znao španski, pomalo se služio portugalskim. Stanodavac je još otkrio da Lukić nije pravio pitanje oko cene iznajmljivanja stana, da je bio veoma galantan i da je platio kiriju za tri meseca unapred.
"Imao je brdo evra", rekao je ovaj Argentinac. Susedi i portir zgrade u kojoj je Lukić iznajmio stan izjavili su listu da su ga povremeno viđali i da je delovao kao "miran, učtiv i prijatan čovek" koji nije govorio španski, ali se sporazumevao na portugalskom jeziku.
Srpske vlasti radile su devet meseci na njegovom hapšenju.
(www.mtsmondo.com)