Povodom Svjetskog dana štednje, koji se obilježava 31. oktobra, Centralna banka BiH objavila je podatke prema kojima stanovništvo u Bosni i Hercegovini na bankovnim računima i u obliku štednih depozita drži ukupno 21,39 milijardi KM.
Kako je saopšteno iz Centralne banke BiH, u odnosu na isti period prošle godine, depoziti stanovništva povećani su za 2,5 milijardi KM, odnosno 13,3 odsto.
Depoziti građana čine 52,1 odsto ukupnih depozita u bankarskom sektoru BiH, što ih svrstava među najznačajnije izvore finansiranja banaka i faktore stabilnosti finansijskog sistema.
Ipak, podaci pokazuju da najveći dio novca građana nije oročen u bankama.
"Prema ročnoj strukturi, na oročene i štedne depozite odnosilo se 6,26 milijardi KM, odnosno 29,3 odsto ukupnih depozita stanovništva. Ova kategorija zabilježila je godišnji rast od 10,7 odsto. Na depozitima po viđenju nalazilo se 4,13 milijardi KM, što čini 19,3 odsto ukupnog iznosa, uz rast od 7,3 odsto", navodi Centralna banka.
Istakli su da se najveći dio novca, čak 11 milijardi KM ili 51,4 odsto, nalazio se na transakcijskim računima građana. Ova sredstva zabilježila su godišnji rast od 17,3 odsto.
"To znači da rast ukupnih depozita ne predstavlja istovremeno i jednak rast štednje u užem smislu, budući da se veliki dio novca nalazi na računima sa kojih građani svakodnevno plaćaju svoje obaveze i podižu sredstva. Kada je riječ o valutnoj strukturi, depoziti u konvertibilnim markama iznosili su 12,84 milijarde KM ili 60 odsto ukupnih depozita stanovništva", stoji u saopštenju.
Navode da su depoziti u evrima i oni u KM sa valutnom klauzulom vezanom za evro dostigli 7,77 milijardi KM, odnosno 36,3 odsto, dok je u ostalim stranim valutama bilo 776,7 miliona KM ili 3,7 odsto.
Depoziti u domaćoj valuti zabilježili su godišnji rast od 15,4 odsto, prvenstveno zahvaljujući povećanju sredstava na transakcijskim računima u KM za 1,5 milijardi KM. Istovremeno, depoziti u stranim valutama porasli su za 10,2 odsto.
Iz Centralne banke BiH ističu da odgovorno upravljanje novcem ne podrazumijeva samo izdvajanje sredstava za budućnost, već i planiranje troškova, poznavanje vlastitih finansijskih mogućnosti i donošenje odluka u skladu sa ličnim potrebama.
Posebno važnim smatraju finansijsko obrazovanje djece i mladih, jer se navike u upravljanju novcem usvojene u ranom uzrastu mogu odraziti na njihove finansijske odluke tokom cijelog života.
(Mondo)
