Odbrana bivšeg načelnika Generalštaba VJ zatražila od Haškog tribunala da Ojdanića oslobodi optužbi za zločine nad kosovskim Albancima.
Odbrana bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljuba Ojdanića zatražila je od Haškog tribunala da Ojdanića oslobodi "neosnovanih" i "nedokazanih" optužbi za zločine nad kosovskim Albancima 1999.
U završnoj reči, Ojdanićev branilac Norman Sepenuk ocenio je da ni u trenutku podizanja optužnice u maju 1999. ni sada, na kraju suđenja, "nema dokaza da je Ojdanić odgovoran".
"Dokaza protiv Dragoljuba Ojdanića nema iz jednog jednostavnog razloga - on nije kriv. General Ojdanić nije kriminalac, već dobar čovek, oficir i komandant... On je nepravedno optužen i mora biti oslobođen", rekao je advokat Sepenuk.
Opovrgavajući tvrdnju tužilaca da je Ojdanić bio učesnik u "zajedničkom zločinačkom poduhvatu" progona albanskog stanovništva sa Kosova, branilac Sepenuk je kazao da se Ojdanić uvek zalagao za mirno rešenje kosovskog problema i da je 1998. javno rekao da bi "rat bio najkraći i najbrži način da se izgubi Kosovo".
Na kolegijumu načelnika GŠ VJ, Ojdanić je u to vreme upozorio i da je "utopija verovati da će nam svet dozvoliti da silom rešimo problem Kosova", podvukao je Sepenuk.
Prema odbrani, dokazi pokazuju da su, kada je rat izbio, sva Ojdanićeva naređenja bila usmerena na suzbijanje terorističke OVK i sprečavanje kopnene agresije NATO, uz zaštitu civilnog stanovništva, poštovanje međunarodnog prava i sprečavanje i kažnjavanje zločina.
Precizirajući da je general Ojdanić za vreme rata na Kosovu bio "u bunkeru u Beogradu", advokat Sepenuk je tvrdio da načelnik Štaba vrhovne komande nije imao dovoljno informacija da se sa Kosova navodno masovno proteruju Albanci, niti da se nad civilima čine zločini.
Kada bi i "uopšteno" pominjali da na Kosovu ima zločina, izveštaji Treće armije VJ sa terena, upućeni vrhovnoj komandi, ukazivali su da nadležni vojni organi sprovode istrage i krivične postupke protiv počinilaca, naznačio je branilac.
Sepenuk je podvukao da je u maju 1999. godine, kada je saznao za tvrdnje o zločinima, general Ojdanić pozvao u Beograd na raport komandanta Treće armije generala Nebojšu Pavkovića i da su zatim zajedno te informacije preneli Slobodanu Miloševiću, tražeći da državna komisija sprovede istragu. Milošević, međutim, komisiju nikada nije formirao.
Ojdanićev branilac je tvrdio i da optužba nije dokazala ni da je postojao plan za proterivanje Albanaca sa Kosova, niti da je general Ojdanić za taj plan znao, te da stoga on ne može biti smatran odgovornim.
Na osnovu izveštaja komande Treće armije i bezbednosne uprave VJ sa Kosova, Ojdanić je, po odbrani, "verovao da OVK pomera albansko stanovništvo kako bi izazvala humanitarnu krizu, okrivila VJ i drzavu i isprovocirala reakciju međunarodne zajednice".
Branilac Sepenuk zaključio je da je general Ojdanić u takvim okolnostima preduzeo sve razumne mere da spreči i kazni zločine na Kosovu, precizirajući da je u tom cilju izdao 18 različitih naredbi.
U nastavku suđenja, završnu reč daće branilac četvrtooptuženog generala Pavkovića.
Zajedno sa generalima Ojdanićem i Pavkovićem, za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon Albanaca sa Kosova u prvih šest meseci 1999. godine, optuženi su i tadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović, potpredsednik Savezne vlade Nikola Šainović i generali Vladimir Lazarević i Sreten Lukić.
(Beta/www.mtsmondo.com)