Odbrana bivšeg komandanta Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije Vladimira Lazarevića zatražila je od Haškog tribunala da ga oslobodi krivice.
Odbrana bivšeg komandanta Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije Vladimira Lazarevića zatražila je od Haškog tribunala da ga oslobodi krivice za zločine nad kosovskim Albancima 1999. godine za koje je optužen.
U završnoj reči, branilac Mihajlo Bakrač ocenio je da su tokom suđenja koje traje od 2006. godine dokazi, uključujući i mnoga Lazarevićeva naređenja, pokazali da je general Lazarević za vreme rata na Kosovu delovao zakonito u odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta SRJ koje su ugrožavali OVK i NATO.
"Svi dokazi ukazuju da je general Lazarević legitimno verovao da se borio za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje...
Imajući u vidu sve dokaze predstavljene na suđenju, predlažemo da sudsko veće oslobodi generala Lazarevića po svim tačkama optužnice", kazao je branilac Bakrač.
Navodu optužnice da je Lazarević bio učesnik u "zajedničkom zločinačkom poduhvatu" u cilju proterivanja albanskog stanovništva sa Kosova, odbrana je suprotstavila tvrdnju da "nikakav plan" za progon Albanaca "nije postojao", te da "Lazarević nije ni mogao da učestvuje u njemu".
Advokat Bakrač podvukao je da je "bez ikakvog smisla" tvrdnja optužbe da su vlasti i državne snage Srbije i SRJ radile na "promeni etničke ravnoteže na Kosovu" kako bi "obezbedile trajnu srpsku kontrolu" nad pokrajinom.
Po odbrani, čak i da se prihvati tvrdnja optužbe da je pre rata na Kosovu bilo milion i 800.000 Albanaca i da su Srbi činili manje od 10 odsto stanovništva, ostaje nejasno i nedokazano na koji bi način proterivanje 800.000 albanskih civila tokom sukoba, do kojeg je prema tužiocima došlo, "poboljšalo srpsku kontrolu".
"Tužilaštvo to nije ni pokušalo da dokaže... S druge strane, brojni dokazi ukazuju na savim druge razloge iseljavanja", rekao je branilac Bakrač, podsećajući da je nekadašnji načelnik glavnog štaba OVK Bislim Zirapi, kao svedok optužbe, potvrdio da se "albansko stanovništvo pomeralo zajedno sa OVK" i da je on sam jednom izdao takvo naređenje.
Odbrana je naznačila i da postoje dokazi da su albanski civili napuštali svoje domove "zbog NATO bombardovanja" i "pritiska OVK"
koja je želela da u svetu stvori sliku o humanitarnoj katastrofi i okrivi vlasti i snage Srbije i SRJ.
Lazarevićev branilac je kazao da ne poriče da je tokom rata bilo zlodela nad Albancima, ali je naglasio da su to bili "pojedinačni incidenti" koji "ne mogu biti dokaz postojanja plana".
Kao komandant Prištinskog korpusa VJ, general Lazarević je, prema rečima Bakrača, naređivao "da se ubrza povratak civilnog stanovništva u naselja iz kojih se iselilo", potpuno suprotno tvrdnji tužilaca da je učestvovao u proterivanju Albanaca.
Da je Lazarević ispunio dužnost da spreči i kazni zločine, odbrana je tvrdila uz podsećanje na podatak da su organi bezbednosti Prištinskog korpusa podnela vojnom tužilaštvu više od 900 krivičnih prijava protiv svojih pripadnika zbog kršenja međunarodnog humanitarnog prava.
"Svedoci su potvrdili da se podnošenjem krivične prijave ispunjavaju sve obaveze koje starešine u tom pogledu imaju...Dokazi stoga pokazuju da je general Lazarević učinio sve da se otkriju i kazne, a ne prikriju zločini", podvukao je branilac Bakrač.
General Lazarević nije prisustvovao završnoj reč svoje odbrane, zato što se, kako se čulo u sudnici, oporavlja od operacije u bolnici pritvora u Sheveningenu.
U sudnici nije bio ni četvrtooptuženi general Nebojša Pavković, čiji su branioci preneli sudskom veću da se on "ne oseća dobro".
Za prisilno premeštanje, deportaciju, ubistva i progon Albanaca sa Kosova u prvoj polovini 1999, optuženi su još tadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović, potpredsednik Savezne vlade Nikola Šainović i generali Dragoljub Ojdanić i Sreten Lukić.
Završnu reč u utorak će dati odbrana šestooptuženog policijskog generala Lukića, a zatim će argumente još jednom izneti tužilac Tom Hanis (Hannis).
U svojoj završnoj reči, prošle nedelje, Hanis je tvrdio da je dokazao krivicu šestorice optuženih i zatražio da im sudije izreknu kazne između 20 godina zatvora i doživotnog zatvora.
Odbrane Milutinovića, Šainovića, Ojdanića, Pavkovića i Lazarevića predložile su, nasuprot tome, da oni budu oslobođeni zato što tužioci nisu dokazali njihovu krivicu.
(Beta/www.mtsmondo.com)