Predsednik Evropske komisije kaže da EU treba da primeni Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom pošto je nova vlada uhapsila Radovana Karadžića
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio je u Briselu da Evropska unija treba da primeni Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom, budući da je nova srpska vlada hapšenjem Radovana Karadzizća učinila preokret u saradnji sa Haškim sudom.
Barozo je, posle susreta sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, premijerom Mirkom Cvetkovićem i šefom diplomatije Vukom Jeremićem, podvukao da je hapšenje Karadžića bio, kako je rekao, istorijski trenutak i naglasio da je njegovo viđenje i stav Evropske komisije da "EU mora uvažiti tu prekretnicu i da se to mora odraziti u našim odnosima".
"Odluka je u rukama članica EU", dodao je Barozo naglasivši da je nova srpska vlada u kratkom roku pružila čvrst dokaz rešenosti da Srbiju integriše u Evropu i dostigne punu saradnju sa Haškim sudom.
Naglasio je da zato smatra da se "to mora uvažiti primenom trgovinskog dela Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju" EU - Srbija.
Barozo je istakao da će Evropska komisija u potpunosti podržati napore Srbije da dobije status kandidata za članstvo u 2009, ali je ukazao da odluku o tome donose sve članice EU, da Srbija mora sprovesti nužne reforme, ostvariti opipljive rezultate u primeni Privremenog trgovinskog sporazuma i dostići pun stepen saradnje s Haškim sudom.
Tadić je na zajedničkoj konferenciji za novinare istakao da Srbija želi da postane punopravni član EU, da očekuje primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma i da veruje da će biti povoljno mišljenje haškog tužioca Serža Bramerca pošto on ovih dana poseti Beograd.
Posle primene trgovinskog sporazuma trebalo da bi da počne ratifikacija SSP u zemljama članicama EU, naglasio je Tadić. On je rekao da očekuje jasne znake da će EU podržati želju Srbije da dobije status kandidata i postane članica Unije.
Srpski predsednik je naglasio da je uveren da će tokom 2009. doći do napretka u ukidanju viza i da će Srbija doći na "belu Šengen listu".
Srpske vlasti će uhapsiti i od Haškog suda optuženog Ratka Mladića i Gorana Hadžića, čim ih budu pronašle, uzvratio je Tadić na pitanje novinara kada će se to desiti.
Barozo je dodao da "mi u Evropi moramo priznati koliko je značajan bio potez koji je nova srpska vlada u teškim okolnostima učinila hapšenjem Radovana Karadžića", što je bio "krupan dokaz rešenosti da se dostigne puna saradnja s Haškim sudom".
Barozo je istakao da je u razgovorima naglašena "zajednička rešenost da se unapredi evropska perspektiva Srbije", dodavši da "pozdravlja to što je evropska integracija prioritet predsednika Tadića i nove vlade".
On je podvukao sopstvenu i podršku Evropske komisije snažnoj ambiciji srpske vlade da "pretvori u stvarnost" rešenost da Srbija postane članica EU.
"Da bi se to dogodilo parlament i nova vlada moraju da rade ruku pod ruku da bi se ubrzalo sprovođenje programa reformi. Nacionalni konsenzus je veoma važan da bi se ubrzao tok reformi", dodao je.
Istakavši da ceni odlučnost srpske vlade da otkloni sve prepreke na putu u EU, Barozo je predočio da je važno da se obezbedi puna saradnja s Haškim sudom.
Barozo je rekao da je sa srpskim čelnicima bilo reči i o Kosovu i naglasio da se u pitanju Kosova mora naći pragmatičan pristup, uvažiti evropsko prisustvo na Kosovu, jer je to značajno za stabilnost Srbije i regiona.
Tadić je naglasio da Srbija neće odustati od Kosova i da ni na koji način neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost, jer je to ilegalno i da zato od Međunarodnog suda pravde u Hagu namerava da zatraži mišljenje o legalnosti takvog postupka.
Srbija nije bila ni na koji način agresivna kad je reč o Kosovu, pa je zato jednostrano proglašena nezavisnost nelegalna. Srbija nije ekonomski blokirala Kosovo i koristiće sva diplomatska i legalna sredstva da odbrani svoj suverenitet i teritorijalni integritet, rekao je Tadić.
Srpski predsednik je podvukao da su pridruživanje Srbije EU i pitanje Kosova dva odvojena procesa.
Na pitanje novinara kako gleda na izjavu šefa francuske diplomatije Bernara Kušnera da Srbija ne može računati na približavanje EU ako traži mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti proglašenja nezavisnosti u Prištini, Tadić je uzvratio da mu nije poznata takva Kušnerova izjava.
Ali je podvukao da veruje da to nije celovit stav Kušnera, i da to nije stanovište Evropske unije i njenih institucija.
Na pitanje može li Srbija priznati samoproglašenu nezavisnost Južne Osetije i Abhazije, Tadić je uzvratio da "Srbija ništa neće učiniti protiv svojih interesa", braniće svoj suverenitet i integritet odbranom međunarodnog prava i neće priznati nikakve "takozvane nove države".
(www.mtsmondo.com/Beta)