Suđenje Vojislavu Šešelju moglo bi uskoro biti nastavljeno, jer je odbačen zahtev Tužilaštva da suđenje bude prekinuto.
Suđenje Vojislavu Šešelju pred Haškim tribunalom moglo bi uskoro biti nastavljeno, pošto je i apelaciono veće suda odbacilo zahtev Tužilaštva da suđenje bude prekinuto do odluke o zahtevu za nametanje branioca Šešelju.
Apelaciono veće time je potvrdilo odluku pretresnog veća kojim predsedava Žan-Kloda Antoneti da nije nužno prekidati proces da bi se razmotrio zahtev tužilaca da sud Šešelju, protiv njegove volje, nametne branioca.
Suđenje Šešelju bilo je prekinuto 26. avgusta zato što su tužioci uložili žalbu na tu odluku sudija.
Posle apelacione odluke, može se očekivati da će veće sudije Antonetija zakazati nastavak procesa.
Krajem avgusta, sudije su Šešelju dale rok od mesec dana da odgovori na zahtev tužilaca o nametanju branilaca, s tim da taj rok počinje u trenutku kada mu zahtev bude dostavljen na srpskom jeziku.
Protiveći se zahtevu tužilaca, Šešelj je tada ocenio da oni žele "kafkijanski proces" i ponovo upozorio da, ako mu bude nametnut branilac, neće učestvovati u postupku.
"Moje pravo na odbranu je neprikosnoveno i bez njega, ovoga procesa neće biti...Zapravo, biće procesa, ali u mom odsustvu ili posthumnoga, videćemo...Procesa uz moje učešće neće biti", upozorio je Šešelj, koji je ranije najavio da će stupiti u štrajk glađu, ako mu bude nametnut branilac.
Tužilac Deril Mandis (Daryll Mundis) naznačio je, nasuprot tome, da se proces ne može nastaviti dok "postoje pitanja uznemiravanja i zastrašivanja svedoka i dok se ne reši pitanje branioca".
Tužilaštvo je, krajem jula, zatražilo da Šešelju zbog navodnog ometanja postupka i zastrašivanja svedoka bude oduzeto pravo da se brani sam, i da mu Tribunal nametne branioca. Istim podneskom, tužioci su zatražili i da proces bude prekinut do odluke sudskog veća o tom zahtevu.
Lider Srpske radikalne stranke optužen je za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93.
(www.mtsmondo.com/Beta)