Istraživačka grupa Stratedžik forkasting - Stratfor ocenjuje da su, opcije Srbije u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova malobrojne.
Do sada se, prema analizi Stratfora, Srbija dosta oslanjala na rusku diplomatsku pomoć u Savetu bezbednosti UN, gde su Rusi, svojim pravom veta, blokirali svaku akciju vezanu za pitanje Kosova.
Proglašenje nezavisnosti Kosova je, međutim, nešto što Savet Bezbednosti ne može da zaustavi, a u Evropi preovladava stav da je proglašenje pitanje dana.
To se možda neće desiti, ali, kako ističe Stratfor, Srbi se pripremaju za najgore. Srbija se suočava sa prilično velikim preprekama u pokušaju da kazni države koje se saglase sa otcepljenjem Kosova.
Stratfor navodi da Srbija nema mornaricu, kao ni izlaz na more, te blokade otpadaju. Graniči se sa tri zemlje, koje su članice NATO alijanse, četiri zemlje, koje su kandidati za ulazak u zapadnu alijansu i sa jednom koja je pod protektoratom NATO, odnosno dve, ako se računa i Kosovo, što eliminiše sve vojne opcije.
Srbija je, takođe, bila u međunarodnoj izolaciji od 1992. godine, kada su počeli balkanski ratovi, što je paralizovalo njenu ekonomiju.
"Nema dobrih opcija", piše u svojoj analizi Strafor i dodaje da prenagljen korak smanjenja ili pooštravanja diplomatskih odnosa ne bi imao praktičnog uticaja.
Srbija, ocenjuje Stratfor, zaista ima samo dve opcije, i obe će ostaviti posledice.
Najpre, ona bi mogla da prekine dva evropska saobraćajna koridora, koji prolazi kroz Srbiju. Prvi je Dunav, koji predstavlja glavni plovni put za zemlje centralne i jugoistočne Evrope, dok je drugi drumska saobraćajnica koja spaja Grčku sa srcem Evrope. Oba prolaze kroz Beograd.
Druga "kazna" bi mogla da bude novi sukob na Balkanu. Uprkos četiri izgubljenja rata u poslednjih 16 godina, u okruženju Srbije i dalje postoje srpske enklave.
"Razljućeni" Beograd mogao bi da iskoristi vojne i paravojne formacije da bi pomogao tim enklavama da se pripoje Srbiji, ali jednostavno i da bi narušio postojeći politički poredak, piše Stratfor.
Takvi "napori" najviše bi mogli da "donesu plodove" u Bosni, na Kosovu i u Crnoj Gori.
Obe mere bi sigurno bile "kazna" za NATO i EU, ali bi, takođe, donele više negativnih posledica, nego boljitka.
Ne samo da bi "ubile" srpsku ekonomiju, već bi prekidanje saobraćajnih koridora najviše pogodilo Bugarsku i Grčku, države koje su značajno kulturološki povezane sa Srbijom i nameravaju da se bore za srpske pozicije i u NATO i u EU.
Izazivanje nereda u Bosni moglo bi da ponovo probudi srpske nade, ali bi to dovelo do reakcije NATO, koji bi reagovao da bi zaštitio svoje sopstvene snage, a poslednje što već izolovanoj Srbiji treba je još jedan rat sa NATO-m, zaključuje Stratfor.
Opcije, koje ne bi imale negativne posledice, međutim, mnogo su manje dramatične. One se baziraju na pokušaju da se Srbi iz severnog dela Kosova, koji čine oko pet odsto populacije, integrišu u Srbiju.
Jedino što bi NATO ili Albanci mogli da učine da bi to sprečili, bilo bi da potpire borbe, ali malo je verovatno da bi NATO uopšte bio zainteresovan za tako nešto.
Može se, takođe, očekivati da Srbija apsolutno pooštri sve veze sa nezavisnim Kosovom, primoravši time tu provinciju da uvozi sve, od hrane do struje, iz drugih izvora.
To bi Kosovo, koje je već "teritorija koja ne funkcioniše", pretvorilo u "ekonomsku katastrofu" i nateralo NATO i EU da, u najboljem slučaju, iniciraju dugogodišnje humanitarne programe pomoći, navodi Stratfor.
(Beta/www.mtsmondo.com)
