U odgovoru tužilaštva navodi se da spajanje procesa ne bi služilo interesima pravde niti pravima optuženih.
Tužilaštvo Haškog tribunala apelovalo je na sud da ne odobri pravo žalbe optuženicima Radovanu Karadžiću i Stojanu Župljaninu na oduku Tribunala kojom je obijen njihov zajednički zahtev za spajanje sudjenja, objavio je taj tribunal.
Odobravanjem žalbe samo bi se prolongirala neizvesnost postupanja u tim predmetima do odluke žalbenog vijeća, navedeno je u odgovoru Haškog tužilaštva na zahtev bivših predsednika Republike Srpske Karadžića i načelnika policije u Banjaluci Župljanina za žalbu na odluku o nespajanju postupka.
Ukazano je da odobravanje prava na žalbu ne bi doprinijelo efikasnijem procesu, već da bi tako se bezrazložno odložio početak sudjenja.
Tužilaštvo je istaklo da je prvobitna odluka suda o nespajanju ta dva postupka bila korektna, odnosno da vijeće koje je o tome odlučivalo nije napravilo grešku.
Optuženi u svojim zahtjevima nisu adekvatno obrazložili niti naveli na osnovu kojih kriterijuma, shodno pravilima Tribunala, traže da im se odobri da se žale na odluku suda, navodi se u odgovoru tužilaštva i dodaje da spajanje procesa ne bi služilo interesima pravde niti pravima optuženih.
Župljanin je, preko svojih branilaca, početkom decembra prošle godine zatražio da se njegov predmet pripoji slučaju nekadašnjeg predsjednika Republke Srpske, pošto činjenice u njegovom slučaju zahtevaju spajanje ta dva predmeta, radi fer sudjenja i interesa pravde.
Župljaninov slučaj je 29. septembra već spojen sa predmetom protiv Miša Stanišića.
Karadžić se složio sa zahtevom bivšeg načelnika policije u Banjaluci da im pred Haškim tribunalom bude sudjeno zajedno, jer smatra da bi mu spajanje predmeta i timova odbrane olakšalo da dokaže neosnovanost optužbi protiv njega, ali bi i omogućilo podjelu poslova koja ne bi bila moguća ako bi mu se samom sudilo.
To bi, takodje, olakšalo pojavljivanje zajedničkih svedoka odbrane, koje bi on morao da pozove po drugi put ako bi ta dva procesa tekla odvojeno, naveo je Karadžić.
Karadžić je uhapšen 21. jula u Beogradu, poslije 12 godina skrivanja pod lažnim identitetom, a 30. jula je izručen Tribunalu u Hagu. On je optužen za genocid i druge ratne zločine nad muslimanima i Hvatima tokom rata u BiH od 1992. do 1995. godine.
Župljanin je uhapšen 11. juna u Pančevu, poslije devet godina skirivanja. On je kod istražnog sudije odbio da primi hašku optužnicu, tvrdeći da je pogrešno utvrdjen njegov identitet i da on nije Župljanin već Branislav Vukadin.
Tužilaštvo Haškog tribunala podiglo je optužnicu protiv Župljanina 17. decembra 1999. godine, zbog krivičnog djela zločina protiv čovječnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja na teritoriji Bosne i Hercegovine 1992. godine. (Tanjug)