Ratko Mladić mogao je da bude izručen Hagu istog dana kada i Slobodan Milošević, tvrdi Karla del Ponte u svojoj knjizi "Lov".
Haški begunac Ratko Mladić mogao je da bude uhapšen i izručen Haškom tribunalu istog dana kada je u Holandiju prebačen i Slobodan Milošević, tvrdi bivša glavna tužiteljka tog suda Karla del Ponte u svojoj knjizi "Lov".
Knjiga bivše tužiteljke trebalo bi da se pojavi u prodaji krajem marta u Italiji u izdanju izdavačke kuće iz Milana "Feltrineli".
U izdanju dostupnom novinarima pre zvaničnog objavljivanja knjige, a u koju je uvid imala agencija Beta, Karla del Ponte piše, između ostalog, o bezuspešnim pokušajima da se uhapsi Ratko Mladić.
"Kasnije sam saznala, od pouzdanog izvora, da je tog četvrtka uveče, još jedan putnik trebalo da leti za Holandiju zajedno s Miloševićem. Jedan zvaničnik federalnog Ministarstva unutrašnjih poslova predložio je ambasadi prijateljske zemlje hapšenje Mladića", navodi Del Ponteova.
Taj izvor joj je rekao da se Mladić u tom trenutku nalazio u Beogradu ili okolini i da nije imao preterano jaku zaštitu.
"Baza NATO u Tuzli upitana je da li može da primi još jedan 'paket'.
Odgovorili su da su za organizovanje takve akcije potrebna dodatna četiri sata. To vreme je isteklo, a Mladić možda nikada nije saznao koliko je bio blizu hapšenja", dodaje bivša tužiteljka.
Karla del Ponte piše i o susretu sa Zoranom Đinđićem početkom marta 2001. u Luganu, kada joj je bivši premijer predočio teškoće u hvatanju haških begunaca i izložio svoju strategiju za izručenje optuženika.
Preneo je Karli del Ponte plan o usvajanju zakona koji bi omogućio srpskoj vladi da ponudi haškim optuženicima podsticaje kako bi se dobrovoljno predali, a što Vojislav Koštunica, za koga je Đinđić rekao da odugovlači saradnju sa Tribunalom, ne bi mogao da spreči.
Đinđić je tada kazao i da je njegova vlada već dogovorila s Blagojem Simićem da se preda, a u zamenu će njegovoj porodici mesečno biti isplaćivano 500 nemačkih maraka.
"Rekao je da pokušava da ubedi i druge begunce da se predaju, ali da je mali broj njih spreman to da učini", piše bivša tužiteljka.
On je kazao da je u tom trenutku nemoguće da Mladić, koji i dalje živi u Srbiji i na platnom je spisku jugoslovenske vojske, bude uhapšen jer ima zaštitu vojske, ali je obećao da će pokrenuti to pitanje kada bude vreme, dodajući da bi taj begunac mogao da bude uhapšen na granici Srbije i BiH, a zatim izručen NATO.
"Đinđić tačno zna šta treba da radi. On preuzima na sebe odgovornost za budućnost Srbije", piše Del Ponteova, koja je prethodno navela i da je u jednom od njihovih ranijih susreta Đinđić govorio da srpska javnost mora da bude upoznata sa zločinima srpske vojske na Kosovu i da će u povoljnom trenutku on to i učiniti.
Ponovo se sastala sa Đinđićem 20. marta, kada se on zaustavio na aerodromu u Amsterdamu na putu za Vašington. Tada joj je rekao da je Beograd organizovao dobrovoljnu predaju Milomira Stakića, bivšeg gradonačelnika Prijedora, kao i da Milošević samo što nije uhapšen i to ne samo zbog pronevera već i za veoma teške zločine.
Informišući je o narednim mogućim hapšenjima, Đinđić je za Mladića rekao da on ne samo što je još aktivan pripadnik vojske, nego i dalje uživa veliku zaštitu vojske i da ga čuva "verovatno više od 20 ljudi".
"Što se tiče Mladića, nismo ga videli već nedelju dana. Ali uskoro će doći red i na njegov slučaj. Uhapsićemo ga i predati (snagama NATO u BiH). Koštunica ne sme da zna ništa o tome, jer je već van sebe zbog hapšenja Blagoja Simića. On Simića poznaje lično", rekao joj je Đinđić .
"Karadžić se krije u Beogradu. Znam da je pisao Koštunici tražeći pomoć i zaštitu, ali je Koštunica to odbio", rekla je Del Ponteova Đinđiću.
"Koštunica verovatno ne zna da se Karadžić nalazi u Beogradu" , odgovorio joj je, piše Karla del Ponte u svojoj knjizi "Lov".
(Beta/www.mtsmondo.com)