"Usudila bih se da kažem da bi u funkcionalnom sistemu bilo koje države takve radnje i situacije bile nedopustive"
Misija UN na Kosovu ometala je saradnju sa Haškim tribunalom u procesu protiv bivšeg vođe OVK Kosova Ramuša Haradinaja, odbijajući da reši problem zaštite svedoka i pružajući podršku optuženom za najozbiljnije zločine, piše Karla del Ponte u svojoj knjizi "Lov".
Bivša haška tužiteljka je, kako navodi, o problemima na koje je nailazilo Tužilaštvo u pristupu dokumentima u posedu UNMIK-a, koji su ponekada bili "priređeni ili sastavljeni tako da se nisu mogli koristiti u sudnici" i o "ne uvek najboljoj" saradnji UNMIK-a u zaštiti svedoka, izvestila i SB UN u decembru 2005.
Tadašnjem generalnom sekretaru UN Kofiju Ananu prenela je da svedoci u procesima pred Haškim tribunalom nemaju poverenja u UNMIK, objašnjavajući da je UNMIK počeo da prebacuje nadležnosti policije na Kosovu na Albance koji su bili pripadnici OVK, a koji "zastrašuju svedoke Tužilaštva umesto da ih štite".
"Obavestila sam Anana o jednom plakatu u centru Prištine sa likom Haradinaja i porukom podrške bivšeg šefa UNMIK Sorena Jesen-Petersena. Prenela sam i da je u jesen 2005. drugi čovek UNMIK-a prisustvovao svadbi jednog bliskog Haradinajevog rođaka", piše Del Ponteova navodeći da se Anan složio da je to neprimereno.
"Izgledalo je, da se šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen više protivio podizanju optužnice od samog Haradinaja. Jesen-Petersen je imao prijateljske odnose s Haradinajom i to nije krio u saopštenju koje je izdao odmah po objavljivanju optužnice", ukazuje bivša tužiteljka.
"Reči hvale Jesen-Petersena (za Haradinaja) ukazivale su ne samo da je UNMIK slab i u vlasti Albanaca koji su praktično obezvredili misiju UN tokom nereda u martu 2004, već i da je šef UNMIK-a, koji je i specijalni predstavnik generalnog sekretara, javno stao na stranu Ramuša Haradinaja u procesu pred Tribunalom UN", piše Karla del Ponte.
Ona je ukazala i na "težak sukob interesa" koji se odnosio na zaštitu svedoka: rođak jednog od istaknutih zvaničnika UNMIK policije angažovan je za istražitelja tima odbrane Haradinaja.
"Usudila bih se da kažem da bi u funkcionalnom sistemu bilo koje države takva situacija bila nedopustiva", poručila je Del Ponteova u pismu.
Skrivanje dokaznog materijala
Iako se obavezao pred Sudskim većem, UNMIK je sprečavao i dostavljanje dokaznog materijala, nastavila je bivša tužiteljka objašnjavajući da se misija UN na Kosovu "pozivala na jednu normu Tribunala koja im je omogućavala da predaju određena dokumenta u poverljivosti, a ne kao materijal koji može biti predstavljen kao dokaz pred sudom".
Navela je i da je na zahtev Trbunala za dostavljanje informacija o ubistvu svedoka u procesu protiv Haradinaja Tahira Zemaja, UNMIK predao dokument u kojem su najvažniji podaci bili izmenjeni.
"Nedopustivo je da se takve informacije kriju (od Tribunala), a time se i šalje užasna poruka (Albancima) koji bi želeli da sarađuju sa mojom kancelarijom", prenela je Del Ponteova i dodala da se Haradinaj često sastaje sa visokim funkcionerima UNMIK-a, uključujući Jesen-Petersena.
"Kako se može uspostaviti autoritet zakona, ako vrh UNMIK-a tako otvoreno podržava osobu optuženu za najteže zločine po međunarodnom zakonu? Šalje se poruka da su optužnice Tribunala beznačajne, da jednog optuženika prihvata i čak podržava vrh misije UN. Takav razvoj veoma zabrinjava i čini naše napore u slučaju Haradinaj uzaludnim", poručila je bivša tužiteljka zvaničniku UN-a.
Ništa se, međutim, u saradnji UNMIK-a i Tribunala nije značajnije promenilo. "Moje godine u Tribunalu završiće se pre nego što je Sudsko veće donelo odluku o slučaju", zaključuje Karla del Ponte.
"Pitala sam se zašto međunarodna administracija na Kosovu, a verovatno i vlade SAD i Britanije, toliko ulažu u Haradinaja. U jednom susretu u Vašingtonu u decembru 2005, pitala sam koliko je važan Haradinaj sa SAD. Objasnila sam da je UNMIK uspeo da ubedi sudije da bi taj čovek predstavljao ključ za stabilnost Kosova. Odgovorili su mi da SAD neće sarađjivati sa njim", piše Del Ponte.
(Beta/www.mtsmondo.com)