Sirijac Imad Muhamed el Husin, poznatiji kao Abu Hamza, bivši pripadnik odreda "El mudžahedin" presavio je tabak i tužiće BiH.
Sagovornik "Glasa Srpske", koji je blizak Advokatskoj komori FBiH, kaže da će BiH tužiti Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu te da je pisanje tužbe u toku. Objasnio je da će Abu Hamza tražiti odgovornost države zbog pritvora u trajanju od osam godina koje je proveo u Imigracionom centru, a iz kojeg je nedavno pušten na slobodu.
Abu Hamza je uhapšen 2008. godine pod optužbom da predstavlja prijetnju po nacionalnu bezbjednost, ali protiv njega nikada nije podignuta optužnica. Pušten je nakon što je na snagu stupio novi Zakon o strancima, koji je usklađen s direktivama Evropske unije. Njime je definisano da strani državljani mogu biti zadržani u pritvoru najviše 18 mjeseci.
"On traži odgovornost države radi satisfakcije da istina izađe na vidjelo, odšteta ga ne zanima. Smatra da je neko kriv što je on tolike godine bio pritvoren. Njemu u prilog ide i ranija presuda Evropskog suda kojom je zabranjeno izručenje Abu Hamze Siriji", kaže sagovornik Glasa Srpske..
Dodao je da u korist Abu Hamzi idu i neke ranije odluke Ustavnog i Suda BiH.
BiH je Abu Hamzu pokušala da izruči u rodnu Siriju, ali to nije bilo moguće zbog ratnih dejstava u toj zemlji. Kad se obratila drugim zemljama za izručenje, stiglo je 39 odbijenica za njegovo izručenje pošto nijedna druga zemlja nema obavezu da ga primi, jer posjeduje jedino sirijsko državljanstvo.
Upućeni smatraju da je greška Tužilaštva što nikad protiv njega nije otvorena istraga, niti pokrenut krivični postupak iako je on opasan po nacionalnu bezbjednost.
Direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih Milorad Kojić kaže da se samo u BiH može desiti situacija u kojoj čovjek opasan po nacionalnu bezbjednost nikad nije krivično odgovarao te da, kao takav, bude pušten na slobodu.
"Sada je trebalo da bude na potezu Tužilaštvo, ali izgleda da je, umjesto toga, tužilac postao Abu Hamza. Neshvatljivo je to da nikad niko od pripadnika odreda "El mudžahedin" nije odgovarao za ratne zločine iako je za te zločine u Haškom tribunalu osuđen komandant Armije RBiH Rasim Delić. Procesuiranje Abu Hamze bila je prilika da to bude ispravljeno, ali izgleda da je ona propuštena", kaže Kojić.
Dodao je da je u prilog pokretanja istrage protiv Abu Hamze išlo i to što je Sud BiH za te zločine potvrdio optužnicu protiv komandanta Trećeg korpusa Armije RBiH Sakiba Mahmuljina pod čijom je komandom bio odred "El mudžahedin", piše "Glas Srpske".
"Neprocesuiranje mudžahedina kod njih je stvorilo sliku da su zločini koje su počinili dozvoljeni, a da su oni amnestirani. Postoji mnogo dokumenata i video-zapisa koji potvrđuju da su pripadnici odreda 'El mudžahedin' činili zločine", zaključio je Kojić.
Portparol Tužilaštva BiH Boris Grubešić kaže da Tužilaštvo BiH ne može davati nikakav komentar o tome.
Iako je još 2007. godine u Ambasadi Sirije u Srbiji dobio putne isprave, Abu Hamza odbio je da se vrati u svoju domovinu. Poslije toga njegova deportacija je onemogućena zbog ratnih dešavanja u Siriji. On je iz Sirije u BiH došao osamdesetih godina prošlog vijeka. Državljanstvo BiH dobio je poslije rata, ali je 2008. godine uhapšen.
Mjere zabrane
Abu Hamzi, kad je oslobođen iz Imigracionog centra, izrečena je mjera ograničenog kretanja na području Kantona Sarajevo.
On je u obavezi da se redovno javlja Službi za poslove sa strancima. Osim toga, oduzete su mu putne isprave i druga lična dokumenta.
