U Tužilaštvu za ratne zločine Srbije formiran je predmet koji se odnosi na prodaju organa kosovskih Srba nestalih tokom i posle bombardovanja 1999.
"Proveravaju se neformalni navodi do kojih smo došli operativnim radom da su 1999. godine dva kamiona sa zarobljenim Srbima sa Kosova prebačena u Albaniju", kazao je agenciji Beta tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević.
Neformalna saznanja dobijena su od istražitelja Haškog tribunala, a prema tim izvorima u Albaniji postoje i neregistrovane masovne grobnice sa telima ubijenih Srba.
Doskorašnja glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte u knjizi "Lov" navodi da je to tužilaštvo tokom istrage o zločinima OVK nad nealbancima bilo obavešteno da su osobe nestale u sukobima na Kosovu korišćene u operaciji krijumčarenja organa.
Tužilaštvo je došlo u posed informacija koje su istražitelji i funkcioneri UNMIK dobili od grupe, kao se navodi, pouzdanih novinara, prema kojima su u leto 1999. kosovski Albanci kamionima prebacili na sever Albanije trista otetih osoba. Ti zatvorenici prvo su bili zatvoreni u kampove na mestima poput Kukeša i Tropoje.
Prema izvorima novinara, mlađe i vitalnije zatvorenike pregledali bi lekari, dobijali su hranu i niko ih nije tukao, a zatim bi bili prebačeni u pritvor u druge centre u Burel i njegovu okolinu. Grupa njih bila je pritvorena u baraci iza jedne žute kuće dvadesetak kilometara južno od tog grada, navodi tužiteljka.
Jedna soba u toj "žutoj kući", kako su opisali novinari, služila je kao operaciona sala u kojoj su hirurzi vadili organe zatvorenicima. Organe bi zatim, preko aerodroma Rinas kod Tirane, slali u hirurške klinike u inostranstvu gde su korišćeni za presađivanje klijentima koji bi to plaćali.
Žrtve koje bi ostale bez jednog bubrega, ponovo bi bile zatvarane u istu baraku do trenutka kada bi ih ubijali zbog "drugih vitalnih organa", prenela je "Politika" navode iz knjige Karle del Ponte. "Na taj način, drugi zatvorenici u baraci znali su kakva sudbina čeka i njih i, prema tim navodima, preklinjali su, prestravljeni, da odmah budu ubijeni", prenosi ona navode izveštaja.
Među zatvorenicima dovedenim u tu baraku bilo je i žena sa Kosova, iz Albanije, Rusije i bivših jugoslovenskih republika, a dva izvora su tvrdila da su pomagala u sahranjivanju žrtava oko "žute kuće" i na obližnjem groblju.
Iako su informacije novinara i pripadnika UNMIK-a bile nepotpune, istražitelji Tribunala su utvrdili da su se detalji uklapali i potvrđivali podatke koje je sakupio Tribunal. Sve osobe, za koje izvori navode da su bile prisutne u kampovima u Albaniji u kasno leto 1999, proglašene su nestalim u leto iste godine i od tada više nikada nisu viđene.
Žrtve u tim slučajevima bile su otete, verovatno, posle NATO bombardovanja, u periodu kada su na Kosovu bile prisutne međunarodne mirovne snage i brojni istražitelji i službenici organizacija za ljudska prava, zbog čega nije bilo jasno da li zločini počinjeni u tom periodu ulaze u nadležnost Haškog tribunala.
Del Ponteova navodi da su istražitelji Tribunala i UNMIK-a, sa novinarima i jednim albanskim tužiocem, došli u centralnu Albaniju početkom 2003. godine, gde su obišli "žutu kuću", koju su izvori novinara naveli kao mesto na kome su ubijani zatvorenici.
"Kuća je sada bila bela, vlasnik je negirao da je ikada prefarbana, iako su istražitelji otkrili tragove žute boje duž ivica zidova. Istražitelji su pronašli i delove gaze, u blizini nalaze i korišćen špric, dve plastične kese za infuziju stvrdnute od blata, prazne bočice lekova, među kojima i onih koji se obično koriste u hirurškim intervencijama za opuštanje mišića", opisuje bivša tužiteljka.
Istražitelji Tribunala nisu uspeli da identifikuju izvore, koje su novinari odbijali da imenuju, a bilo je i pravnih prepreka za pokretanje procesa, objašnjava ona, navodeći da im je albanski tužilac koji je učestvovao u istrazi "otkrio još jednu dimenziju problema saradnje". "Hvalio se da ima rođake koji su bili borci OVK i rekao je istražitelju Tribunala: 'Ovde nema grobnica sa Srbima. Ali, ako su odveli Srbe preko granice Kosova i ubili ih, dobro je što su to učinili'", piše Del Ponteova.
Na kraju su tužioci i istražitelji na slučajevima OVK odlučili da su dokazi nedovoljni. "Bez izvora i načina da ih identifikujemo i nađemo, bez tela i bez dokaza koji bi povezali osumnjičene visokog nivoa za ta dela, sve mogućnosti za vođenje istrage bile su zatvorene" za Haško tužilaštvo, piše del Ponteova u memoarima.
(agencije/MONDO)