Na narednim opštim izborima u BiH 2018. godine prvi put u istoriji dejtonske BiH mrtvima bi moglo biti uskraćeno pravo glasa.
Naime, nakon svakih dosadašnjih izbora u BiH predstavnici nevladinog sektora i stručnjaci za izborno zakonodavstvo ukazivali su na činjenicu da su birački spiskovi puni preminulih ljudi, te upozoravali na zloupotrebe pri glasanju kada pojedini članovi biračkih odbora, uz prećutnu saglasnost pojedinih kandidata, imena mrtvih koriste kako bi popravili izborni rezultat svojih kandidata.
Maksida Pirić, portparol Centralne izborne komisije BiH, ističe da sve dok bude bilo slučajeva da opštinski matični uredi ne obavijeste nadležno ministarstvo spoljnih poslova o preminulima, ili dok MUP-ovi ne unesu promjene u evidencije podataka koje se čuvaju pri Agenciji za identifikaciona dokumenta, birački spiskovi će sadržavati imena preminulih.
Koliko je podatak ozbiljan svjedoči i činjenica da je na prošlim lokalnim izborima u biračke spiskove bilo upisano oko 3,2 miliona punoljetnih građana s pravom glasa, dok je popis stanovništva pokazao da u BiH živi oko 3,5 miliona građana, pišu "Nezavisne novine".
Pirićeva ističe da su formirane dvije interresorne radne grupe, jedna koju čine poslanici i delegati Predstavničkog doma i Doma naroda BiH, Savjeta ministara BiH i Centralne izborne komisije BiH, i druga koju pored predstavnika CIK-a čine predstavnici MUP-ova i Agencije za identifikaciona dokumenta, a koje, između ostalog, imaju zadatak da se sa spiskova izbrišu preminuli građani.
"Obje grupe su formirane s ciljem da se na neki način uvođenjem modernih tehnologija napravi što tačniji spisak birača", istakla je Pirićeva.
Podsjetila je da CIK nema pravo da briše ljude iz spiskova čak i kad sa sigurnošću zna da su ti ljudi preminuli, već koristi druge načine da odborima na terenu ukaže na raspoložive podatke.
"Evo, i sada smo na proteklim izborima u Stocu opštinskoj izbornoj komisiji u saradnji sa lokalnim matičnim uredom ukazali da na pogodan način obilježe njihova imena na biračkom spisku i da se na taj način skrene pažnja biračkom odboru da je ta osoba umrla da ne bi slučajno došlo do neke zloupotrebe, odnosno da neko drugi glasa u ime te osobe", rekla je ona.
Za više od toga, navela je, CIK nema zakonska ovlaštenja.
Osim problema neefikasnih matičnih ureda i MUP-ova, poseban problem, kako je navela, predstavlja situacija kad jedan od 1,5 miliona građana BiH premine u inostranstvu.
"Kad naš državljanin umre izvan BiH, taj podatak se nikad ne prijavi u matični ured u BiH, tako da naše institucije onda nemaju podatak o toj osobi i ona ostaje na spisku", dodala je ona.
Amila Opardija, portparol IDDEEA, takođe ističe da ta institucija nije nadležna niti odgovorna za obradu i ažuriranje podataka, nego samo za tehničko administriranje centralnog biračkog spiska, odnosno za održavanje evidencija, servera i mreže za prenos podataka.
"Između IDDEEA i CIK-a postoje tačno definirane nadležnosti o načinu i sadržaju dostavljanja podataka iz CBS-a. Podatke u evidencije, u skladu sa Zakonom o IDDEEA, kao i odredbama Zakona o JMB, Zakona o prebivalištu i boravištu državljana BiH i Zakona o ličnoj karti državljana BiH, dostavlja nadležni organ koji vodi evidencije o prebivalištu i boravištu državljana BiH, čime se stvara elektronska kopija podataka", rekla je ona.
Dodala je da su upozoravali i MUP-ove i opštine, ali i CIK na rizike koji se javljaju u slučaju neadekvatne obrade podataka.