Bivši premijer Srbije Zoran Živković svedočio je pred Haštkim tribunalom u ponedeljak u odbranu policijskog generala Sretena Lukića.
Živković je izjavio da nikada nije imao saznanja da je Lukić bio umešan u ratne zločine na Kosovu 1998-99, za koje je optužen.
"Ni kao ministar policije SRJ, ni kao premijer Srbije nikada nisam čuo da je Lukić bio umešan u ratne zločine, niti sam došao do takvih saznanja", izjavio je Živković.
Rekao je da je Lukića smatrao za "ozbiljnog profesionalca" koji je "radio časno" i "nema mrlja na svojoj karijeri". "I danas sam uveren da je Lukić primer za policajca", kazao je svedok.
Živković je savezni ministar policije bio od novembra 2000. do marta 2003, a posle ubistva Zorana Đinđića imenovan je za premijera Srbije i na toj dužnosti je ostao do marta 2004.
Živković je precizirao da mu je premijer Đinđić u januaru 2001. rekao da je Del Ponteovu pitao da li su Lukić i još dva policijska oficira pod istragom i da je ona odgovorila da nisu. Isti odgovor, premijer je dobio i od vlasti SAD, Velike Britanije, Francuske i Nemačke, kao i od NATO, dodao je svedok.
Kada je Del Ponteova u oktobru 2003. u Beograd ipak donela optužnice protiv Lukića i još trojice generala, Živković je, kako je rekao, odbio da ih primi zato što za prijem optužnica nije bio nadležan on nego Nacionalni savet za saradnju s Tribunalom.
"Ja sam joj tada rekao i da ne možemo hapsiti Sretena Lukića, ne zbog straha od policije i uznemiravanja javnosti, nego zato što nam je pre nego što smo Lukića imenovali ona rekla da se protiv njega ne vodi istraga", posvedočio je Živković. "Lukić apsolutno ne bi bio postavljen, da je protiv njega vođena istraga".
Tri dana kasnije, naznačio je svedok, Vlada Srbije je donela zaključak po kojem bi hapšenje Lukića bilo protivno nacionalnim interesima i ugrozilo bi bezbednost Srbije, te uznemirilo javnost.
Za hapšenje saoptuženih generala Vojske Jugoslavije Nebojše Pavkovića i Vladimira Lazarevića, napomenuo je Živković, u to vreme nije bila nadležna vlast Srbije, nego državne zajednice Srbija i Crna Gora.
U odbranu Lukića, Živković je kazao i da je on komandovao akcijom Sablja, da je formirao radnu grupu za istragu o masovnim grobnicama u Srbiji i da je bio "nosilac" saradnje Srbije sa Tribunalom, kao i da je zaslužan za mirno rešavanje oružane pobune Albanaca na jugu Srbije 2001.
Dok ga je unakrsno ispitivao tužilac Čester Stemp, Živković je kazao da je kriza na jugu Srbije bila "prva koju je policija Srbije dobro rešila od 1991. do 2000".
"Pre toga, mnoge situacije je policija pogrešno rešavala... Bilo je zloupotrebe policije i vojske od strane Miloševićevog režima... Ta vlast apsolutno nije preduzimala razumne mere da reši progleme, već je primenjivala nerazumna rešenja i po svoje građane i po druge u okruženju", izjavio je Živković.
Na sugestriju tužioca da je i Lukić 1998-99. godine sprovodio politiku Miloševićeve vlasti na Kosovu, svedok je odgovorio da bi po toj logici morali da budu uhapšeni svi pripadnici policije koji su bili na Kosovu.
"Ne može se reći da je svaki pripadnik MUP sprovodio politiku vlade koja je bila pogrešna... Bilo je i onih koji su časno radili svoj posao i nisu bili deo autoritarnog režima, a jedan od njih je i Sreten Lukić", rekao je Živković.
Na pitanje da li zna da je Lukić optužen za iste zločine na Kosovu za koje je bio optužen i Slobodan Milošević, odgovorio je da ne zna da li su optužnice identične. Izjavio je i da nije znao da je Milošević u proleće 1999. godine vanredno unapredio Lukića u čin generala.
Lukić je 1998-99 bio šef štaba MUP Srbije na Kosovu, a Tribunal ga je 2003. optužio za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon albanskih civila.
Zajedno sa Lukićem, pred Tribunalom se sudi i saoptuženima Milanu Milutinoviću, Nikoli Šainoviću, Dragoljubu Ojdaniću, Nebojši Pavkoviću i Vladimiru Lazareviću.
(Beta/www.mtsmondo.com)