BiH može da ide dalje ka evroatlantskim integracijama, ali to podrazumijeva da ostaje dejtonska struktura BiH, kako je definisana Aneksom četiri, i niko ozbiljan to ne osporava, izjavio je direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda.
"Svi oni koji su dolazili u BiH iz Evrope ili SAD, a koji su značajni, sasvim jasno drže do toga da se dejtonska struktura ne menja. To je, naravno, polazna tačka, polazna struktura i osnova, ali treba videti koji su to načini da se ta entitetska struktura BiH održi, ali istovremeno stvori jedna efikasna, moderna vlast koja omogućava BiH da napreduje ka integracijama", rekao je Vejvoda za sutrašnje izdanje "Glasa Srpske".
Kada je riječ o unutrašnjim pitanjima BiH, kaže on, to je jedan put ka dogovoru, koji nije nimalo lak, jer ništa se preko noći neće dogoditi, ali važno je da se vidi da se ide svakim danom, malim koracima u pozitivnom pravcu. "Ako tako bude, podrška EU i SAD će se nastaviti", smatra Vejvoda.
Na pitanje da li će nove vlasti uspjeti da postignu saglasnost oko bitnih pitanja o kojima saglasnosti nije bilo protekle četiri godine, Vejvoda je rekao da, što se konkretno tiče popisa stanovništva, ne može da postoji jedna moderna zemlja ili moderan entitet koji može da bude bez popisa, prije svega zbog ekonomskih razloga, planiranja budžeta, rashoda i prihoda.
"Mislim da bi bilo celishodno da se nađe zajednički teren. Svestan sam tih pitanja i problema i izazova koji su postavljeni pred definisanje pitanja u popisu i mislim da bi svako razuman voleo da se nađe rešenje i da se taj popis obavi opet u svrhu udovoljavanja onoga što su nužne potrebe građana da se bolje živi, a bolje može da se živi ako se bolje planira", naglasio je Vejvoda.
Kada je u pitanju ustavna reforma ili dogradnja, kaže on, postoji problem. "Tu moramo naravno pomenuti neuspeli `aprilski paket` iz 2006. Znamo da je Stranka BiH, stranka Harisa Silajdžića, tada bila ta koja je to onemogućila, mada su svi drugi bili za. Možemo na trenutak da zamislimo gde bi danas BiH bila sa svoja dva entiteta da je prošao taj paket, ali to je zaludan posao. Važno je da sada svi zajedno, odnosno svi stanovnici BiH i njeni entiteti dođu do te situacije da se ponovo omogući takav nekakav ustavni paket koji otvara vrata daljim integracijama i procesima u Evropi", ocijenio je Vejvoda.
Govoreći o posjeti američkog državnog sekretara Hilari Klinton Sarajevu, Beogradu i Prištini, on je rekao da je njena poruka, prije svega, bila poruka podrške da se održi pozitivna dinamika u regionu čiji je sastavni dio BiH i njena dva entiteta.
"Njena poruka je i da, kao što smo vidjeli godinu i po ili dvije unazad, da sami ključni akteri političke scene u BiH preduzimaju sami pokušaje da nađu način kako da se krene dalje... Mislim da je važno da je i Hilari Klinton, kao državni sekretar SAD, rekla zapravo to isto što i drugi govore. A to je: ono što se dogovore akteri u BiH, jeste ono što će biti prihvatljivo i za druge pod uslovom da to jeste plod dogovora. Mislim da neće biti onog pritiska u klasičnom smislu reči, jer mi jesmo sada, hvala Bogu, mirne zemlje i nema više nasilja, niti očekujem da će biti nasilja u regionu", rekao je Vejvoda.
Prema njegovom mišljenju, svi u regionu opredijeljeni su za evropske, pa i evroatlantske integracije i drugo, svi žele da ta pitanja koja su otvorena budu riješena na miran i miroljubiv način, legalno.
"To je veoma važno i u tom smislu se i definiše činjenica politike EU i SAD, a to je saradnja sa onima koji su izabrani. Oni su izabrani demokratskim putem i treba da koriste ona ustavna i institucionalna sredstva koja im stoje na raspolaganju da bi zaštitili prava građana i njihov standard, To znači da ne možete da živite u izolaciji, već da morate sa drugima da sarađujete", rekao je Vejvoda.
(Srna)