Sa secesijom Republike Srpske, ako građani tako odluče, slaže se 88 odsto građana Srpske, dok je protiv secesije 70 odsto građana Federacije.
Ovo su podaci iz istraživanja Galupovog instituta.
"Glavne impresije iz Balkan monitor istraživanja su da Republika Srpska pokazuje tendenciju daljnjeg formiranja, građani imaju nešto više povjerenja u političke partije i ne treba se bojati ratnih sukoba u BiH", izjavio je dopisniku Srne iz Brisela Robert Mančin, direktor Galupovog instituta.
Među ispitanicima u Federaciji Bošnjaci su 80 odsto protiv i 13 odsto za otcjepljenje RS, dok su Hrvati 63 odsto protiv i 27 za.
Odgovarajući na pitanje o podjeli Federacija na bošnjački i hrvatski dio, 25 odsto ispitanika u Federaciji je podržalo podjelu, dok je protiv nje 73 odsto građana.
Podrška za cijepanje Federacije je među Bošnjacima 12 odsto, protiv je 86 odsto ispitanih, među Hrvatima je 43 odsto građana za cijepanje Federacije a 56 odsto protiv, dok je među Srbima za cijepanje Federacije 61 odsto ispitanih, a 33 odsto su protiv.
U Srpskoj je 63 odsto građana za podjelu Federacije na bošnjački i hrvatski dio, dok je 31 odsto ispitanih protiv te podjele.
Procenat onih koji misle da vlasti u njihovom entitetu loše obavljaju svoj posao u Federaciji je 55 odsto, a u RS 16 odsto.
"U cijeloj BiH građani iskazuju nešto više povjerenja u političke partije koje ih reprezentuju, ali najviše pozitivnih odgovora je u RS", rekao je Mančin Srni.
Prema njegovim riječima, tendencija daljnjeg formiranja RS vidi se iz odgovora na pitanje "Da li proglašenje samostalnosti Kosova ima uticaja na budućnost BiH", gdje je 60 odsto Hrvata i Bošnjaka odgovorilo da nema, ali je u RS 60 odsto odgovora bilo pozitivno.
"Zaključili smo da građani RS smatraju da je nezavisnost Kosova za njih dobar presedan", rekao je Mančin.
Na pitanje da li BiH treba novi ustav, 73 odsto ispitanih u Federaciji je odgovorilo pozitivno, a broj pozitivnih odgovora u RS je 43 odsto. U Federaciji 22 odsto građana smatra da nije potreban novi ustav, a u RS 41 odsto.
Na pitanje šta bi najviše voljeli u novom ustavu 44 odsto Bošnjaka je odgovorilo "da se državna vlast organizuje po EU regulativama", 20 odsto njih željelo bi "državnu vlast na neentičkim principima", devet odsto da se učvrsti postojeća vlast entiteta, tri odsto da se učvrsti vlast konstituivnih naroda, a veliki procenat od 23 odsto ispitanika odgovorilo je da ne zna šta bi preferisali u novom ustavu.
Među Hrvatima, 44 građana želi da se vlast organizuje prema EU regulativama, 22 odsto da se učvrsti vlast konstituivnih naroda, samo tri odsto zainteresovano je za učvršćenje entiteta, a 27 odsto ne zna šta želi oid novog ustava.
Među Srbima velik procenat od 39 odsto ispitanih "ne zna" šta bi najviše voljeli u novom ustavu, ali 35 odsto želi učvršćenje vlasti entiteta, dok 11 odsto želi učvršćenje tri konstituivna naroda, a šest odsto učvršćenje vlasti na na neetničkom principu.
Gotovo dvije trećine građana u RS i Federaciji slažu se sa tim da se primijeni odluka Suda u Strasburu u slučaju Sejdić i Finci.
Mančin je kao vrlo važno iz ovog istraživanja izdvojio da veoma visoki procenat građana oba entiteta ne smatra da će u narednih pet godina biti rata u regionu.
(Srna/MONDO)
