U Crnoj Gori ima 58.000 praznih stanova, podaci su nacionalnog Zavoda za statistiku - Monstata. I pored toga cena kvadrata ne pada.
Podatak Monstata je dobijen u okviru popisa stanovništva 2011. godine, a ako je do sada, uprkos krizi, promenjen, pre će biti da je veći broj praznih stanova, s obzirom da građevinari ne prestaju da zidaju i ne spuštaju cenu kvadrata, banke se drže visokih kamata, a građanima padaju plate ili ostaju bez posla, piše "Analitika".
Praznih 58.000 stanova, ako u proseku koštaju po 50 hiljada evra, predstavljaju tri milijarde evra mrtvog kapitala, ukazuje informativni portal i dodaje da, ukoliko je verovati građevinarima da nemaju zaliha u stanovima, barem je pola ovog fonda opralo nečije pare.
To bi, ujedno, bilo i jedino objašnjenje zašto u njima ne obitavaju nečiji podstanari, kako ne bi bili mrtav kapital i kako bi pala cena zakupa.
Za četvrti kvartal ove godine planirane su izmene Zakona o porezu na nepokretnosti, kojim će se dodatno sagledati ova materija, posebno za oporezivanje sekundarnih objekata, pre svega praznih stanova, odnosno onih koji se u poslovnim knjigama građevinskih firmi vode kao "zalihe gotovih proizvoda", najavili su iz Ministarstva finansija.
Očigledno je, navodi portal, da vlada ima veliki problem da naplati porez od građevinara jer nemaju para, a do sada je po tom osnovu makar postala vlasnik dva stana u Podgorici od kojih je jedan dat za smeštaj poreskih inspektora, a drugi vraćen vladinoj Komisiji za stambena pitanja.
Iz Ministarstva finansija podsećaju da poresko zakonodavstvo ne poznaje kategoriju "prazni stanovi", tako da za njih ne važi poseban poreski tretman i dodaju da prihod od poreza na nepokretnosti u celosti pripada opštinama, pa one same kreiraju poresku politiku u tom domenu.
Građani Podgorice, ljuti što je cena jednog kvadrata stana tri puta veća od prosečne plate, odlučuju se za stambene kredite samo ako rade u državnoj službi, jer jedino tako mogu biti sigurni da će ostati 20 godina na poslu i da će im država pomoći nižim kamatama ili povoljnijim kreditima.
U očekivanju boljih vremena, mnogo ljudi sanja da se jednog dana usele u vlastiti stambeni prostor, država se nada da će izmenom zakona poboljšati stanje, dok građevinari čekaju u redu pred državnim vratima za olakšice i pitanje je može li se i kako razbiti taj krug u kome su gotovo svi nezadovoljni.