Direktne linije, noćni vozovi i brze pruge menjaju način putovanja širom kontinenta.
Evropski željeznički saobraćaj ulazi u novu fazu u kojoj se sve više razvijaju duge međunarodne linije i voz ponovo postaje ozbiljna alternativa avionu, naročito na srednjim relacijama.
Fokus je na održivosti, smanjenju emisija i boljoj povezanosti velikih gradova bez presedanja.
Jedan od najnovijih projekata u tom pravcu je direktna željeznička linija između Praga i Kopenhagena, koja prolazi kroz Berlin i Hamburg i povezuje srednju i sjevernu Evropu. Ovu rutu zajednički razvijaju železnice Češke, Njemačke i Danske, a planirano je da saobraćaju dva voza dnevno u oba smjera, sa putovanjem koje traje oko 11 sati.
Poslije više od deset godina, putnici iz Praga ponovo će imati direktnu vezu sa Danskom, ali je početak rada odložen.
Umjesto prvobitno planiranog maja, linija će u potpunosti početi da funkcioniše 14. juna 2026. godine, zbog kašnjenja radova na željezničkom koridoru između Berlina i Hamburga. Cijena karte u jednom pravcu biće između 60 i 70 evra.
Savremeni vozovi na ovim relacijama nude Wi-Fi, restoranske vagone i radne prostore, pa se putovanje sve više pretvara i u radno vreme, što željeznici daje dodatnu prednost u odnosu na avion na kraćim i srednjim udaljenostima.
Uporedo sa ovim razvojem, u Evropi se primjećuje i povratak noćnih vozova.
Austrija prednjači u modernizaciji i širenju ove mreže, a putovanje vozom na duže relacije znatno je ekološki prihvatljivije, emituje višestruko manje štetnih gasova u poređenju sa avionom.
Ipak, noćni vozovi i dalje imaju ograničenja.
Linija je malo, karte se često rasprodaju unapred, a problemi sa starim vagonima, visokim troškovima i nestabilnim subvencijama otežavaju širenje mreže. Stručnjaci upozoravaju da, uprkos pričama o "renesansi", ovaj segment još uvijek nije stabilan.
I pored toga, Evropska unija snažno podržava razvoj željeznice kao dio strategije smanjenja emisija i prebacivanja kraćih avionskih letova na voz.
Paralelno sa linijom Prag-Kopenhagen, širom Evrope se razvijaju i drugi važni željeznički pravci. Ponovo jačaju direktne veze između velikih gradova poput Pariza i Berlina, a razmatra se i uvođenje dodatnih dnevnih linija zbog velike potražnje.
Takođe se šire brze međunarodne veze između Francuske i Španije, dok se u centralnoj Evropi modernizuju linije između Češke, Austrije i Njemačke uz nove generacije vozova.
U regionu se istovremeno razvijaju i projekti poput brze pruge Beograd-Budimpešta, gdje se završavaju tehničke pripreme za početak putničkog saobraćaja i usklađuju granične procedure između Srbije i Mađarske.
(M.A./EUpravo zato/biznis.rs)
