Bivši lider Srba u Hrvatskoj Goran Hadžić zatražio je danas od Haškog tribunala, koji mu sudi po optužnici za zločine nad Hrvatima, da ga pusti na privremenu slobodu zbog bolesti.
Hadžić je, po nezvaničnim informacijama, krajem oktobra prošle godine, preživeo infarkt u sudskom pritvoru. Od tada je proces ratnom predsedniku Republike Srpske Krajine u prekidu.
U hitnom zahtevu, odbrana traži od sudija da Hadžića smesta puste na privremenu slobodu radi lečenja, zato što za to, kako tvrde, nema uslova u pritvoru u Sheveningenu.
Odbrana se poziva na odluke kojim je Tribunal privremeno oslobodio generale Momira Talića i Đorda Đukića zbog neizlečive bolesti. Obojica su umrla ubrzo po oslobađanju. Po odbrani, Hadžić bi se obavezao da se sa privremene slobode posle lečenja vrati na nastavak suđenja pred Tribunalom.
Po zahtevu branilaca, Hadžić bio na privremenoj slobodi bio najmanje četiri meseca. Precizirajućći da je danas završen prvi deo lečenja, odbrana navodi da je u sledećim planiranim fazama tretmana neophodno da se pacijent što više odmara "što je nemoguće u pritvorskim uslovima".
"Hadžića često bude drugi pritvorenici, on nema određenog negovatelja i nije mu pružena nega koja bi omogućila njegov oporavak...Zadržati Hadžića u pritvoru tokom ove ključne faze njegovog lečenja, uzimajući u obzir sve okolnosti, bilo bi nečovečno i i lišilo bi ga najbole prilike", piše u zahtevu, uz ocenu da pritvor "nije primereno mesto za Hadžića u ovoj kritičnoj fazi".
Raspravno veće nedavno je naložilo da Hadžića pregledaju dva nezavisna lekara-specijaliste i da sudije obaveste da li će, kada i pod kojim uslovima optuženi biti spreman za nastavak procesa. Veće, kojim predsedava belgijski sudija Gi Delvoa (Guy Delvoi), odluku o Hadžićevom zahtevu doneće uskoro.
Hadžića su, kao poslednjeg optuženog u bekstvu, vlasti Srbije uhapsile u leto 2011. Suđenje je počelo u oktobru 2012. U trenutku prekida procesa, u toku je bila Hadžićeva odbrana.
OPTUŽNICA ZA ZLOČINE PROTIV ČOVEČNOSTI
Optužnica Hadžića tereti za progon Hrvata na rasnoj, verskoj i političkoj osnovi, istrebljenje, ubistva, nezakonito pritvaranje, mučenje, nečovečna dela, deportaciju i prisilno premeštanje, 1991-93. u istočnoj Slavoniji i Kninskoj krajini. Ta dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti.
Optužen je i za kršenje zakona i običaja rata: ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje naselja neopravdano vojnom potrebom, uništavanje verskih objekata i pljačku privatne i javne imovine.
Cilj tih zločina, po optužnici, bilo je trajno i nasilno uklanjanje nesrpskog stanovništva radi uključivanja velikog dela teritorije Hrvatske u ujedinjenu srpsku državu.
U tom "udruženom zločinačkom poduhvatu", po optužnici, Hadžić je učestvovao zajedno sa tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, Milanom Martićem, Milanom Babićem, Jovicom Stanišićem, Frankom Simatovićem zvanim Frenki, Vojislavom Šešeljem, Radovanom Stojčićem zvanim Badža, generalima JNA Veljkom Kadijevićem i Blagojem Adžićem, Radmilom Bogdanovićem, Mihaljem Kertesom i Željkom Ražnatovićem zvanim Arkan.