Onog momenta kad politika uđe u sud na vrata, pravda izlazi kroz prozor, rekao je u četvrtak uveče advokat Toma Fila studentima Pravnog fakulteta u Beogradu, govoreći o slučaju Žarka Lauševića.
Toga smo svesni i danas, primetio je Fila, jer mediji pišu o ogromnom broju mafija i hapšenja, ali od 2001. godine nema nijedne osuđujuće presude jer se sve završava oslobađanjem ili u fioci.
Suđenje u Crnoj Gori, ispričao je Fila, bilo je pod uticajem "male sredine", a situacija se, kako je ocenio, vrlo brzo otrgla kontroli.
Da su se svi pridržavali Njegoševe "Zlo činiti od zla braneći se, tu zločinstva nema nikakvog", rekao je Fila, postupak ne bi dobio dimenzije koje je imao i ne bi trajao toliko dugo.
"Ali vrlo brzo situacija se otrgla kontroli. Od širenja laži, nameštanja dokaza, loše urađenog zapisnika, da bi se kroz lokalne medije stvorio utisak da se radi o siledžiji Žarku Lauševiću i njegovom starijem bratu", rekao je Fila.
Kao primer, Fila je naveo prikrivanje rupa od metaka u podgoričkom kafiću "Epl" u kojem je Laušević, jula 1993. godine, ubio Dragora Pejovića i Radovana Vučinića i ranio Andriju Kažića.
To je učinjeno da bi se pokazalo siledžijstvo Žarka Lauševića, jer je prema prvoj neistinitoj verziji plasiranoj u javnosti, Laušević, nakon što je ubio dvojicu i ranio jednog, izašao ispred kafane, ispalio još dva-tri metka i pitao ima li još koga da ga ubije.
"Kako pištolj ima devet metaka, a svih devet ispaljeno je unutra i svih devet čaura pronađeno u kafani, to je prva stvar koju smo utvrdili kao lažnu", rekao je Fila.
Onda je, kaže Fila, kroz pravosudne organe i politiku počela priča o nužnoj odbrani: "Kakva nužna odbrana, kad ovi nisu imali ni penkalu, a Laušević potegao pištolj".
Ni tužilac u toj fazi istrage, rekao je Fila, nije smeo da krene na prekoračenje nužne odbrane jer bi "bio linčovan u tom momentu".
Govoreći o pomilovanju koje je usledilo godinama kasnije, Fila je rekao da je Tadić pomilovao Lauševića uz prećutnu saglasnost Crne Gore, jer nisu reagovali i nisu raspisali poternicu za Lauševićem.
O slučaju Žarka Lauševića govorio je i advokat njegovog brata Mihajlo Bakrač, koji je studentima poručio da ga taj slučaj, između ostalog, naučio i tome da sudije i tužioci ne treba da rade iz fotelja, već da "pokušaju da se teleportuju" u dato vreme, na dato mesto.
Dok su, kako kaže, sudije i tužioci godinama raspravljali o tome "pod kojim uglom se pucalo, da li je mogao da puca u noge a ne u želudac, te da li su mogli da odbiju napad lakšim sredstvima", braća Lauševići su o tome morali da donesu odluku u sekundama, dok im je život visio o koncu.
Predavanje "Analiza slučaja-Žarko Laušević" organizovali su Studentsko udruženje za uporedno pravo i Institut za uporedno pravo.
Laušević je u noći između 30. i 31. jula 1993. godine u podgoričkom kafiću "Epl" ubio Dragora Pejovića (20) i Radovana Vučinića (19) i ranio Andriju Kažića. Njegov brat Branimir u obračunu je ispalio jedan metak, koji nikoga nije pogodio.
Žarko Laušević je, posle više izrečenih presuda koje su ukidane pred Vrhovnim sudom Crne Gore, 2001. godine pravosnažno osuđen na maksimalnu kaznu zatvora od 13 godina, zbog prekoračenja nužne odbrane u obračunu.
Pomilovao ga je predsednik Srbije Boris Tadić 2011. godine, na osnovu bilateralnog sporazuma između Srbije i Crne Gore koji predviđa da osuđeni izdržava kaznu u zemlji čiji je državljanin.
