Haški tribunal odbacio je ponovljene optužbe lekara Vojislava Šešelja da je Šešelj u sudskom pritvoru u Sheveningenu neadekvatno i nepravovremeno lečen od tumora.
Pozivajući se na nalaz dvojice nezavisnih eksperata iz Holandije i Belgije, zamenica sudskog sekretara Kejt Makintoš naglasila je, u internom dopisu sudijama i predsedniku Tribunala, da je lečenje lidera radikala bilo "potpuno u skladu sa nacionalnim i međunarodnim uputstvima".
Spoljna revizija Šešeljevog lečenja, koju je Tribunal naručio posle optužbi njegovog lekarskog tima predvođenog Milovanom Bojićem, pokazala je, navodi se u dopisu, da je "Šešelj dobio primerenu medicinsku negu u pritvoru Tribunala i da primedbe srpskihlekara nisu zasnovane na informacijama iz istorije bolesti koja im je bila stavljena na uvid".
Makintošova je primetila da je Bojićev tim, uz to, optužbe izneo i pre nego što je imao uvid u kompletan Šešeljev medicinski dosije, te da ni pet meseci posle toga nije sudu uputio nikakve preporuke o poboljšanju terapije, iako je na to bio obavezan prema pravilima
Tribunala.
I holandski i belgijski onkolog koje je Tribunal angažovao - inače specijalisti za tumore organa za varenje i profesori univerziteta - potvrdili su, nezavisno jedan od drugog, da su "dijagnostički testovi bili primereni i pravovremeni", kao i da su, "nakon što je Šešelj
odbio dalju terapiju", lekari u pritvoru ispravno odlučili da "kombinuju pomno posmatranje sa dodatnim dijagnostičkim testovima".
Na pitanje mogu li da navedu bilo kakav propust u lečenju Šešelja, obojica profesora - čija su imena u dopisu redigovana - odgovorila su odrečno, a jedan je naglasio da je Šešelj imao "najbolju moguću negu".
Nezavisni eksperti potvrdili su i ispravnost odluke da se, posle prve hemoterapije, Šešelj izoluje od ostalih pritvorenika zbog "otrovnih izlučevina" koje su posledica terapije, kao i da su posle toga preduzete primerene medicinske mere, piše u dopisu Makintošove.
Makintošova je naznačila je da se eksperti nisu izjašnjavali o razgovoru o eutanaziji koji je, kako proizlazi iz spisa u vezi sa optužbama srpskih lekara, bio vođen sa Šešeljem.
Jedan je napisao da "u dokumentima koje je dobio nije pročitao ništa što bi se odnosilo na pitanje pacijenta u vezi sa eutanazijom". Isti ekspert primetio je i da se "holandska politika o eutanaziji često pogrešno shvata".
Drugi ekspert izjavio je da "nema nikakvo mišljenje o razgovoru o eutanaziji u vezi sa ovim pacijentom".
U odvojenom, znatno detaljnijem dopisu, međutim, lekar iz sudskog pritvora Paulus Falke osvrnuo se na pominjanje "razgovora o eutanaziji", ograničavajući se, zbog lekarske poverljivosti, na opšti komentar da se po holandskim propisima "razgovori o odluci o
okončanju života vode samo kad sam pacijent pokrene to pitanje".
