Prihvatni kapaciteti u Grčkoj i zapadnom Balkanu biće povećani na 100.000 mesta, a pripadnici evropske agencije Fronteks nadgledaće granične prelaze i registraciju na tačkama prelaza izmedu Srbije i Hrvatske, odlučeno na mini samitu.
Evropska unija i lideri balkanskih zemalja dogovorili su kasno sinoć u Briselu plan u 17 tačaka za zajedničko rešavanje poslova oko velikog priliva izbeglica preko Balkanskog poluostrva, saopštila je rano jutros Evropska komisija, a preneo Rojters.
Cilj je da se, prenosi AP, uspori kretanje desetina hiljada migranata.
Od važnijih mera je, piše Rojters, da se u Grčkoj povećaju prihvatni kapaciteti za 30.000 mesta do kraja godine, a Agencija za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR) će obezbediti u Grčkoj još 20.000 mesta.
Pored toga, nastojaće se da se stvori dodatni kapacitet za prihvat 50.000 ljudi u zemljama severno odGrčke, što znači ukupno 100.000 duž zapadne balkanske rute i Grčke.
Predviđena je podrška pogranične agencije EU - Fronteksa, na granici između Bugarske i Turske, kao i da se ustanove zaduženja Fronteksa na spoljnim kopnenim granicama između Grčke i Makedonije, kao i između Grčke i Albanije, sa fokusom na kontrolu prelaza i registrovanje izbeglica koje nisu registrovane u Grčkoj.
DTN Greece: EU and Balkans agree plan for 100,000 places in reception centres for migrants: Brussels summit ag... https://t.co/QGdyPFoCIa
— DTN Greece (@DTNGreece) October 26, 2015Dogovoreno je i da će se u saradnji sa Fronteksom detektovati neregularni granični prelaza i pomoći registracija migranata i uzimanja otisaka prstiju u Hrvatskoj.
Jedna od mera je uzdržavanje od olakšavanja kretanja migranata na granicu druge zemlje. U saopštenju je navedeno da nije prihvatljivo da se izbeglice "prebacuju" drugoj zemlji.
Među merama je i angažovanje još 400 policajaca u roku od jedne nedelje, u Sloveniji, kao i pojačanje napora da se olakša povratak migranata kojima ne treba međunarodna zaštita i pojača saradnja na repatrijaciji sa Avganistanom, Bangladešom, Irakom i Pakistanom.
Na viši nivo podićiće se zajednička pomorska operacija "Posejdon" u Grčkoj, posebno prisustvo pogranične agencije EU - Fronteks u Egejskom moru i znatno pojačati podrška Fronteksa u Grčkoj kod registrovanja migranata i uzimanja otisaka prstiju.
Dalje, treba ustanoviti kontaktne tačke za dnevnu razmenu informacija koje se tiču kretanja migranata, razmenjivati informaciji o kretanju i broju izbeglica koji se kreću. U tu razmenu podataka biće uključeni Fronteks kao i kancelarija EU za azil - ESAO.
Predviđeno je da se kontaktiraju finansijske institucije, uključujući Evropsku investicionu banku, Evropsku banku za obnovu i razvoj, s ciljem da se omoguće finansije za prihvat izbeglica.
Mere predviđaju da se unapredi saradnja policije i pravosudnih organa protiv krijumčara ljudi, angažovanje Evropola i Interpola u operacijama na zapadno-balkanskoj ruti.
Na samitu je nemačka kancelarka Angela Merkel posebno je istakla pozitivan doprinos Srbije.
"Srbija i Slovenija su bile veoma konstruktivne", izjavila je Merkel, koja je sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem i šefovima država i vlada Grčke, Makedonije, Bugarske, Rumunije, Mađarske, Hrvatske, Slovenije, Austrije, Luksemburga i Holandije raspravljala o upravljanju izbegličkom krizom.
"Ovo je bio lakmus test za Evropsku uniju", rekla je Merkel na konferenciji za novinare nakon samita o zapadnobalkanskoj ruti migranata u sedištu Evropske komisije, koji je počeo u nedelju popodne, a završio se nešto posle ponoći.
Nemačka kancelarka je rekla da je krajnji cilj sastanka bio da se olakšaju patnje velikog broja migranata iz Sirije i Avganistana, koji preko Zapadnog Balkana pokušavaju da se domognu Evrope i da dosadašnja praksa nije uvek bila u skladu sa evropskim vrednostima.
"Vanredna situacija zahteva vanredne mere, a sada se bolje razumemo", kazala je Merkel i navela da je tokom sastanka dogovoreno da se duž balkanske trase otvore mesta za prijem dodatnih 100.000 izbeglica, od kojih će polovina biti u Grčkoj, a polovina u državama Zapadnog Balkana.
"Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je posle samita ocenio da su lideri koji su na njemu učestvovali postali svesni svoje odgovornosti i naveo da su tri glavna izazova bili sprečavanje humanitarne krize, usporavanje plime migranata duž balkanske trase i jačanje kontrole evropskih granica.
"Prebacivanje migranata od jedne do druge granice mora da stane", kazao je Junker, rekavši da su usvojene mere uključuju efikasniju registraciju migranata i redovnu razmenu informacija o njima između pojedinačnih država i sa Evropskom komisijom.
"Zadovoljan sam što je samit protekao u evropskom duhu, a sada sledi da se ono što smo se dogovorili primeni", rekao je Junker.
Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice Antonio Gutereš, koji je takođe učestvovao na samitu, naglasio je da je veoma zabrinut zbog predstojeće zima i da je od vitalne važnosti da Evropa ostane kontinent azila.