Predsedništvo Sabora odlučilo je danas da vrati pokroviteljstvo nad komemoracijom u Blajburgu, koje je ukinuto u mandatu vlade levog centra.
Za vraćanje pokroviteljstva bili su predstavnici stranaka vladajuće koalicije desnog centra koju vode Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) i Most, dok je protiv bila opozicija.
Potpredsednik Sabora iz vladajuće Domoljubne koalicije Ivan Tepeš rekao je da mu je žao što odluka nije doneta jednoglasno.
"Svaka žrtva je žrtva i moramo joj odati počast, a Blajburg je mesto i vreme da odamo počast svim žrtvama koje su pale nevine od maja 1945. na Blajburgu, Hudoj Jami, u Teznom i na Križnom putu", izjavio je Tepeš, koji je iz desničarske Hrvatske stranke prava.
Aktuelni ministar kulture Zlatko Hasanbegović rekao je ranije danas novinarima da je odluka o vraćanju pokroviteljstva očekivana i da je to "jasna politička poruka ove vlade i saborske većine".
Lider opozicione Socijaldemokratske partije i bivši premijer Zoran Milanović rekao je da je sam Blajburg "mesto žalovanja za NDH" i da je njegova koalicija levog centra ukinula to dok je bila na vlasti.
"Tezno je nešto drugo, tamo sam i ja bio nekoliko puta da odam počast žrtvama... Oni kojima je žao Maksa Luburića i Anta Pavelića idu na Blajburg. To je grupa kriminalaca koja je na kamionima došla 1941. i istorijski izblamirala hrvatski narod, to nisu moji ljudi", izjavio je Milanović novinarima u Saboru.
Molbu Saboru za pokroviteljstvom uputilo je udruženje Počasni blajburški vod.
Pokroviteljstvo je 2012. ukinula tadašnja saborska većina koju je prevodio SDP. Prošle godine pokroviteljstvo je preuzela predsednica države Kolinda Grabar-Kitarović koja je početkom 2015. izabrana na tu funkciju.
Na Blajburškom polju u Austriji održavaju se komemorativni skupovim ubijenim pripadnicima kvislinških jedinica na kraju Drugog svetskog rata.
Pripadnici poraženih nemačkih i kvislinških formacija pokušali su na kraju Drugog svetskog rata da se probiju i predaju Britancima, zbog čega su se borili čelu nedelju dana nakon potpisane kapitulacije Nemačke, da bi se predali 15. maja 1945. godine.
Deo zarobljenika - slovenačkih belogardejaca, ustaša, domobrana i četnika tada su pobili pripadnici OZNA i KNOJ Hrvatske i Slovenije, a broj žrtava do danas nije tačno utvrđen.