Tamo gde se pozdravlja sa "srećno!" i gde je šlem obavezan, novinarka MONDA je otišla u kafić i prenosi vam utiske iz neaktivnog okna Rudarsko-topioničarskog basena Bor.
Cela ova priča bi verovatno bila interesantnija da se plašim dubine. Ipak ne. Žao mi je, nije mi žao.
Ispostavilo se da ovo mesto uopšte nije strašno. Bar iz moje perspektive.
Kada smo zaduživali šlem i fluorescentni prsluk na ulazu, naš domaćin Saša Srbulović, master rudarstva u RTB Bor, upozorio nas je da nije preporučljivo da u iskorišćeni otkop na bezmalo 400 metara ispod zemlje silaze osobe koje imaju srčane probleme ili su klaustrofobične. Pritisak u ušima anulira se uz malo zevanja ili ćaskanje sa sapatnicima. Bez obzira na to što prethodno potpisujete da u rudnik ulazite na sopstvenu odgovornost, Saša nam je kasnije priznao da nas je "zaplašio" malo više, predostrožnosti radi. Vi garantujete da ste zdravi i da imate više od 16 godina, a bezbednost posetilaca garantuju nadležni u "Jami".
Kada se spustite u okno, nema mesta "ubijanju" bilo kakvog straha alkoholom, jer on se ne toči u ovom kafiću.
Istina, nije mi svejedno u skučenim prostorima, ali, hej! Da li će me to sprečiti da konačno popijem piće u jami borskog rudnika?
Od kada sam saznala da je Rudarsko-topioničarski basen Bor pre nekoliko godina (preciznije 2012.) preuredio neaktivni deo okna u kafić imala sam želju da tamo zavirim. I evo, ostvarila mi se!
Najveća avantura je zapravo vožnja liftom, kojim i rudari idu u svoju "kancelariju", doduše ona je još nekoliko stotina metara niže. Lift je prostran i bez osvetljenja. Kažu da u njega može da stane oko 50 ljudi. Nas je bilo manje od 20 i mislim da je to baš po meri.
Upravo taj trenutak sam ovekovečila ovim video snimkom. On će vam mnogo bolje sve dočarati.
A kafić Jama...
Na "zidovima" su bakrorezi koji prikazuju rudare, radovi pokojnog borskog umetnika Franje Umbehenda. Kako je reč o servisnom vertikalnom oknu sa ulaznom vetrenom strujom, ovaj deo 11. horizonta ima, prirodno provetravanje, pa se i duboko pod zemljom diše skoro kao napolju. Temperatura na koti 47 je tokom cele godine blizu 20 stepeni.
Prostorijom veličine 65 kvadrata dominira dug drveni sto sa klupama, koji se proteže u obliku ćiriličnog slova "P". Tu su i stari rudarski telefoni, lampe, oprema za spasavanje, table sa napisima o istoriji i objašnjenjima tehnološkog procesa u borskoj jami.
Na opšte iznenađenje - telefon je još uvek u funkciji. Proverili smo. Neki su čak zvali i svoje najmilije da im kažu da su u trezoru Harija Potera. Možete li da zamislite taj šok s druge strane žice.
A još ako im ponesete komadić rude za uspomenu... Radosti nikad kraja!
