Da li se NATO bombardovanje može dovesti u vezu s porastom broja obolelih od raka i da li građani Srbije treba da strepe od municije koja je 1999. izručena na ovu zemlju, pitali smo srpskog epidemiologa Zorana Radovanovića.
Prema podacima koji se već godinama iznose, na teritoriju Srbije tokom NATO agresije bačeno je 15 tona municije s osiromašenim uranijumom – najviše na Kosovo i Metohiju, a gađani su i Pčinjski okrug i Crna Gora.
Deo srpskih stručnjaka bombardovanje osiromašenim uranijumom i kancer u Srbijidovodi u direktnu vezu, međutim, takvim tvrdnjama suprotstavio se prof. dr Zoran Radovanović, koji se nalazi na čelu Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva, tvrdeći da se NATO bombardovanje ne može povezati s porastom broja obolelih od raka, već time što Srbija ima staro stanovništvo, ali i drugim faktorima – gojaznost, pušenje, kasno javljanje lekaru...
"Prvo, sa izuzetkom malog rubnog područja uz Kosovo i Metohiju, centralna Srbija uopšte nije gađana projektilima sa osiromašenim uranijumom. Kako može da postoji posledica bez uzroka?", upitao je Radovanović.
On ističe da u Srbiji nema neočekivanog porasta obolevanja od raka, iako deo stručnjaka tvrdi suprotno pozivajući se na podatke Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, prema kojima je 2006. godine došlo do naglog skoka - novoobolelih od leukemije i limfoma za 59 odsto, a broja umrlih za čak 118 odsto.
Međutim, Radovanović kaže da stope iz godine u godinu “po malo rastu zbog toga što nam je populacija sve starija, a ne zbog NATO bombi".
"… Ako se situacija prikazuje na jedini pošten način, tj. uzimajući u obzir uzrast (to su takozvane uzrasno standardizovane stope), razlike praktično nema. Primera radi, zloslutnici su najavljivali da će u Srbiji doći do masovnog pomora od raka 2004, pet godina nakon bombardovanja (kasnije su taj 'Sudnji dan' pomerali za 2006, 2014, pa na kraju za 2019. godinu). Istina je da su prave (uzrasno standardizovane) stope umiranja od raka u centralnoj Srbiji bile iste 2004. i 2014.”, rekao je Radovanović za MONDO.
On je nedavno na jednom predavanju u Beogradu rekao i da su podaci iz 2006. godine prema kojima je zabeležen nagli porast broja novoobolelih od kancera u Srbiji "grub falsifikat".
“Stopa smrtnosti je u vrhu svetske liste, ali zato što imamo veoma staru populaciju. Stopu smrtnosti bi trebalo računati po uzrastu i onda je tri puta niža nego što se misli. Činjenica je da skoka smrtnosti od raka usled bombardovanja nema, već su drugi razlozi – kasno javljanje lekaru, duge liste čekanja…”, kazao je on i dodao da nijedna svetska organizacija ne potvrđuje povezanost uranijuma s rakom.
Ako hoćemo da rušimo to što kaže svetska nauka, potrebni su nam čvrsti argumenti, kaže Radovanović.
Koliko je bila povećana radioaktivnost na Kosovu nakon gađanja municijom s osiromašenim uranijom 1999. godine, prema zvaničnoj statistici kojom raspolažete?
"Ne postoje naši podaci (od Kumanovskog sporazuma nemamo tamo pristupa), a inostrani izvori pominju povećanje ukupne radioaktivnosti od manje od jedan odsto (0,8-0,9%)”, kaže epidemiolog i dodaje da je prirodni fon radioaktivnosti zemljišta u različitim područjima u svetu razlikuje se i za 20 puta (2.000 odsto), tako da navedena minimalna razlika ne bi trebalo da ima efekata na zdravlje".
Pominje se, kako navodi, da na Kosovu i Metohiji ima više raka nego ranije, ali se to najpre pripisuje sledećim činiocima: boljoj evidenciji obolevanja i umiranja, i izloženosti stanovništva faktorima rizika tokom prethodnih godina, pre svega učestalosti pušenja.
TUMORI U SRBIJI I FAKTORI RIZIKA
“Od pet do 10 odsto tumora je pod uticajem naslednih činilaca. Ako njih isključimo, procenjuje se da ulogu u nastanku raka imaju sledeći faktori rizika (zbir je 100%): pušenje – 33%; prekomerna telesna težina – 20%; infekcije – 16%, nepoznati faktori, nedovoljna fizička aktivnost, nepovoljna ishrana i izloženost na radnom mestu (azbest i sl.) – po 5%, alkohol i reproduktivni faktori (broj trudnoća, dojenje itd.) – po 3%, zračenja (sunčevo i jonizujuće, skoro isključivo zbog medicinskih postupaka) i zagađenje životne sredine – po 2%, te na kraju, lekovi – 1%”, kaže Radovanović, dok su najčešći tumori u Srbiji:
a) obolevanje muškaraca: rak pluća, debelog creva, prostate, mokraćne bešike, želuca i pankreasa;
b) umiranje muškaraca: rak pluća, debelog creva, prostate, mokraćne bešike, želuca i pankreasa;
c) obolevanje žena: dojka, debelo crevo, pluća, grlić materice, materica i jajnik;
d) umiranje žena: dojka, pluća, debelo crevo, pankreas, jajnik i grlić materice.
Kako kaže Radovanović, mi imamo međunarodno priznat registar samo za centralnu Srbiju. Na tom području godišnje oboli od raka oko 25.000, a umre oko 14.000 građana.
Šta poručujete građanima Srbije koji krivca traže u NATO bombama s osiromašenim uranijumom? Da li postoji realan razlog za strah?
“Građani Srbije treba da veruju stručnjacima i odgovornim ustanovama u zemlji. Može li neko ozbiljan da zamisli da vlasti kriju navodni pomor od raka i ubitačno ozračivanje? Da li bi to bilo moguće prikriti? Ono malo osiromašenog uranijuma što je palo na teritoriju centralne Srbije stavljeno je u buriće, zajedno sa okolnom zemljom, i odloženo u Institutu Vinča”, kaže Radovanović.
On ističe da je razumno biti zabrinut, ali ne zbog nepostojećeg osiromašenog uranijuma, već zbog raznih otrova oslobođenih prilikom NATO bombardovanja naših petrohemijskih postrojenja.
"Uranijum jeste toksičan i malo radioaktivan, ali nigde nije dokazano da izaziva rak. NATO bombardovanje je naravno bilo agresija, pobijeni su mnogi ljudi, uništena nam je industrija. Nije moralno izmišljati epidemiju raka i plašiti ljude. Koncentracija uranijuma u Srbiji je kao i u drugim zemljama. U Faludži, u Iraku je sasvim drugačija situacija, tamo su koristili obogaćeni uranijum, ali i nova oružja – mutageno, nefratoksično i neurotoksično štetno dejstvo uranijuma. Zapaljeno je i mnogo naftnih izvora", tvrdi epidemiolog.
On je kao jedan od primera naveo i to što se na Kosovu, gde je bačeno najviše municije s osiromašenim uranijumom tokom 1999, nalazi američka vojna baza “Bondstil” koja je projektovano za više hiljada ljudi.
"Oni se tamo slobodno kreću i dišu, nemaju nikakve maske na glavama. Ne dovodim u pitanje da li je ispravno to što su nas bombardovali ili ne, već nije potrebno da se diže preterana panika. U Srbiji i drugim zemljama je rak u porastu. Rak pluća je najčešća posledica pušenja. Rak grlića materice se dobija od spoljnog faktora, zna se o kom virusu je reč", kaže Radovanović.
