Tri najznačajnije albanske partije u Makedonije dogovorile su 7. januara zajedničku platformu za pregovore o novoj vladi.
Dokument, nazvan još i "Tiranska platforma", izazvao je niz kontroverzi zbog činjenice da su se lideri albanskih stranaka prethodno sastali u Tirani pod pokroviteljstvom premijera te zemlje Edija Rame, piše portal RTS.
Dokument objavljujemo u celini:
Mi, predstavnici albanskih političkih stranaka u Makedoniji: Demokratska unija za integracije, Koalicija Besa, Alijansa za Albance (Demokratska partija Albanaca)
Poštujući slobodnu i demokratsku volju koju su albanski birači ispoljili na vanrednim parlamentarnim izborima 11. decembra 2016. godine;
U duhu Ohridskog sporazuma, demokratije i potrebe da se ispune normativne obaveze koje proističu iz ustavnih amandmana;
SVE O KRIZI U MAKEDONIJI
Afirmišući zajedničke programske i strateške orijentacije Albanaca i svih građana Makedonije;
Privrženi napretku i dugoročnoj stabilnosti Makedonije;
Vođeni zajedničkim opredeljenjem za mir, stabilnost, bezbednost, međunacionalnu kohabitaciju, u duhu jednakosti i dostojanstva, u skladu sa evropskim i međunarodnim konvencijama, religijskom harmonijiom i saradnjom u zemlji i regionu;
Odlučni, bez alternative, za integraciju u NATO i Evropsku uniju;
Slažemo se o međusobnoj podršci zajedničnoj političkoj agendi koja predviđa postizanje sledećih ciljeva tokom sledećeg, ili bilo kojeg narednog, mandata vlade:
1. Postizanje pune ravnopravnosti, u skladu sa Ohridskim sporazumom i Ustavom
• Striktno sprovođenje multietničkog principa u Ustavu Republike Makedonije, u kojem će Albanci biti priznati kao državotvorno stanovništvo. Podrška bilo kojoj zakonskoj ustavnoj inicijativi koja jača etičku jednakost albanske populacije.
• Postizanje pune jezičke jednakosti, upotrebu albanskog jezika na svim nivoima vlasti i garancije o upotrebi tog jezika kao osnovnog ustavnog prava. Ustav Republike Makedonije treba da definiše da su "makedonski jezik i njegovo ćirilično pismo i albanski jezik i njegovo pismo zvanični jezici Republike Makedonije".
• Sveobuhvatna rasprava o zastavi, himni i držanim simbolima Republike Makedonije, tako da državni simboli održavaju multietničko društvo i etničku jednakost.
• Usvajanje Rezolucije u Parlamentu Republike Makedonije kojom bi se osudio genocid nad albanskim narodom u Makedoniji od 1912. do 1956. godine.
2. Postizanje ekonomske jednakosti i društvene stabilnosti, posebno kroz jednak regionalni razvoj
• Uspostavljanje novog mehanizma, u formi državnih komiteta za finansiranje opština, usmerenih ka pravednijem donošenju odluka o državnim fondovima u korist opština.
• Formiranje Ministarstva za politički sistem i odnose među zajednicama, kao tela odgovornog za prava zajednica i intenziviranje ekonomskog i društvenog razvoja u zapostavljenim područjima.
• Postizanje jednake zastupljenostima u bezbednosnim službama, vojsci, obaveštajnim službama i sudstvu.
• Postizanje jednakog predstavljanja na svim nivoima vlasti, kao i državnim agencijama i društvenim preduzećima.
3. Jačanje vladavine prava, kao pretpostavke za napredak u evroatlantskim integracijama.
• Sprovođenje reformskog plana, u skladu sa sporazumom iz Pržina, Pribeovim preporukama, Hitnim prioritetima reformi koje je predložila Evropska komisija, kao i preporukama Dijaloga o pridruživanju sa EU.
• Podrška nepristrasnom radu Specijalnog tužilaštva, bez političkih i etničkih predrasuda.
• Rasvetljavanje slučajeva i sudskih postupaka "Sopot", "Brodec"m "Monstrum" i "Kumanovo" preko istražnih komiteta, ili nezavosnog međunarodnog tela.
4. Stvaranje duha poverenja u funkciji dobrih međuetničkih odnosa, kao ključne pretpostavke političke stabilnosti zemlje.
• Afirmativne mere kako bi se obezbedilo finansiranje albanskih kulturnih institucija na lokalnom i nacionalnom nivou.
• Formiranje centralne institucije za usavršavanje jezika zajednica, uključujući obuku prevodilaca, urednika i lektora.
5. Rešavanje problema imena, u saglasnosti sa evropskim vrednostima i načelima međunarodnog prava.
• Usvajanje Zajedničke obavezujuće rezolucije u Skupštini Republike Makedonije koja će obavezati Vladu Makedonije da radi aktivno u cilju rešavanja spora oko imena.
• Uključivanje Albanaca u radne grupe za direktne pregovore sa Grčkom.
6. Dobri odnosi sa susedima
• Uključivanje Albanaca u radne grupe za direktne pregovore sa Bugarskom.
• Saradnju sa Kosovom i Albanijom oko integrisanog upravljanja granicama.
• Otvaranje novih graničnih prelaza.
7. Brza integracija u NATO i Evropsku uniju.
Postizanje gore navedenih tačaka otvoriće put Makedoniji ka integraciji u NATO i otvoriti pregovore o članstvu u EU.
Postizanje ovih ciljeva biće nadgledano preko uspostavljanja Okruglog stola albanskih parlamentarnih stranaka.
Okrugli sto albanskih parlamentarnih stranaka će funkcionisati na principu rotacije i služiće kao platforma za harmonizaciju političkih akcija i transparentnu komunikaciju sa međunarodnim partnerima Makedonije, tražeći prevashodno podršku EU i međunarodnih institucija.
Okrugli sto će utvrditi rokove za postizanje gore navedenih ciljeva, u saglasnosti sa zakonima i Ustavom Republike Makedonije.
-------------------------
Nasilje u Makedoniji je izbilo kada su demonstranti upali u Sobranje nezadovoljni time što je parlamentarna većina uz ometanje poslanika VMRO SPMNE samoinicijativno izabrala Talata Džaferija za predsednika skupštine.
Izbor poslanika DUI Talata Džaferija, koji je prvi Albanac na mestu predsednika Sobranja Makedonije, pozdravili su SAD, EU, NATO, Nemačka i još neke evropske zemlje, a osporavaju ga Rusija i predsednik Makedonije Djorđe Ivanov i druga po snazi stranka u parlamentu VMRO DPMNE
SAD, EU, OEBS i NATO najoštrije su osudili navodni organizovani napad na makedonsku skupštinu i izrazili ozbiljnu zabrinutost zbog toga što vlasti nisu uspele da ga spreče niti su obezbedile neophodnu sigurnost članovima parlamenta i novinarima.