Pad vlade samoproglašenog Kosova odložiće na neko vreme obaveze oko demarkacije granice s Crnom Gorom, kao i briselske pregovore, što povlači i formiranje ZSO, ali i nejasnoće oko početka rada Specijalnog suda za zločine OVK.
Sva ova pitanja stajaće na stolu i vlade koja će biti formirana posle izbora.
S obzirom na trenutni rejting može se očekivati da u premijersku fotelju sedne Ramuš Haradinaj, ali ni spekulacije o Bedžetu Pacoliju kao budućem premijeru zbog, navodno, njegovih kontakata s Rusijom, nisu daleko od istine, piše "Sputnjik".
Za nepoverenje samoproglašenoj Vladi Kosova glasalo je ukupno 115 poslanika, što znači da su za pad vlade bili i koalicione partneri Ise Mustafe u dosadašnjoj vladi Demokratske partije Kosova Hašima Tačija, i poslanici Srpske liste.
Izbori bi, prema Ustavu jednostrano priznatog Kosova, trebalo da se raspišu najkasnije za 45 dana od raspuštanja vlade, tako da bi oni mogli da se održe najranije 11, odnosno 18 juna.
Sednicu kosovske skupštine, na kojoj je pala vlada, obeležila je oštra rasprava u nekoliko navrata, na ivici ekscesa poslanika bivših koalicionih partnera PDK i LDK, koji su se uzajamno optuživali za neuspehe, sada već vlade sa epitetom — "bivša".
Sunovrat vlade u Prištini upravo je i počeo problemom oko demarkacije, koji traje još od 2015. godine, kada je opozicija predvođena "Samoopredeljenjem" napravila haos jer je tvrdila se na taj način Crnoj Gori poklanja osam hektara "kosovske" zemlje.
